Вода и ватра у процесу помирења

Жељка Домазет

Колико је овдашња политичка сцена пуна парадокса, колико ју је искреност одавно напустила најочигледније показује однос два “љута” противника, Бакира Изетбеговића и Фахрудина Радончића. Јавност је данима, мјесецима и годинама свједочила отровним стријелама које су одаслане у супротном смјеру из једног и другог табора, да би свако ко држи до изречене ријечи могао јасно рећи да ће се прије помирити вода и ватра него што ће Бакир и Фахро наћи заједнички језик.

Међутим, сви изречени отрови одједанпут су гурнути под тепих у тренутку када су бошњачке странке постале свјесне да се српске и хрватске уједињују зарад очувања властитог националног интереса. Не смета им толико уједињавање хрватског корпуса јер ове странке и када се до краја уједине, никада неће бити у стању да парирају бројности Бошњака. Уосталом, Хрвати немају ништа против ни пута БиХ у НАТО.

Међутим, Изетбеговићу и Радончићу нарочито је засметало најављено јединство СНСД-а и СДС-а и јасан став из Републике Српске да ће слиједити пут Србије када је ријеч о уласку БиХ у НАТО те да је неутралност једини логичан пут за ову земљу.

Радончић је напрасно заборавио све отрове које је избљувао на рачун Изетбеговића и радикалних струја којих је препуна ова странка, заборавио да “са свима може осим са СДА”, па не трепнувши закопао ратну сјекиру и поручио како није коректно да терет уједињења Срба и Хрвата сноси једна политичка странка. Мада ова двојица љутих противника након састанка нису јасно рекли да је постигнут договор о коалицији, према ономе што су казали, јасно је као дан да је заједничко дјеловање договорено и да су СДА и Изетбеговић нашли ослонац за нове нападе на Српску.

Осим тога, једногласно су се сложили да ову земљу треба гурнути у НАТО заборављајући да су српски званичници једногласно и здушно против тога.

Имајући у виду слагање коцкица када је ријеч о формирању власти у овој земљи, сасвим је сигурно да ће и због ситуације у окружењу, али и унутрашњих прилика у земљи јавност имати много чега да се нагледа.

Отровних стријела неће недостајати и различите аспирације ће се испробавати, тако да ће очигледно и овај мандат бити потрошен у свакојаким свађама. За било какве одлуке из рукава ће се вадити разни услови, а земља ће тонути у још веће подјеле и несугласице. Најочигледнији примјер је државнички говор који је у центру Сарајева на отварању EYOF-а одржао предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик који је пао у сјену звиждука и лоше слике која је послата у свијет.

Очигледно је да је БиХ већ одавно огрезла у раздорима и изгледа да само на том принципу може “функционисати”. Напредак јој је већ одавно окренуо леђа.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана