Пjевачи дебело зарађују од његових хитова, он умро у тешкој биједи у страчари на периферији Бијељине

B92
Пjевачи дебело зарађују од његових хитова, он умро у тешкој биједи у страчари на периферији Бијељине

Прошло је више од шест година од смрти Жељка Суботића, талентованог композитора који је заслужан за успјех многих пјевача којима је написао неке од највећих хитова.

Иако се о његовом животу није знало много, овај умјетник који је рођен и одрастао у Сарајеву, почетком деведесетих напустио је свој родни град и преселио се у Чачак, одакле га је животни пут одвео у Бијељину. Музика је била његов једини позив, а уз гитару, од које се није одвајао, настали су неки од највећих хитова новокомпоноване и забавне музике.

Пјесме попут “И тебе сам сит кафано” написане за Хариса Џиновића, “Мене је учило вријеме” за Халида Муслимовића, “Кад ме једном за те не буде” за Кемала Монтена, “Прошлост моја” за Мирослава Илића, “Тамно небо над Београдом” за Жељка Самарџића, само су неки од хитова који су прославили ове умјетнике, а најмање Суботића, који никада није волио да се истиче. У јавности се ријетко појављивао, нарочито посљедњих 20 година, које је провео живећи у оронулој кући на периферији Бијељине, гдје је и окончао свој живот.

Писао је Жељко најљепше стихове и за Тому Здравковића, Неду Украден, Митра Мирића, Фадила Тоскића, Весну Змијанац и многе друге пјеваче са простора бивше Југославије, али су многи од њих заборавили на њега. Он се никада на њих није љутио.

“Умро је буквално од глади и изнемоглости. Никада никога није желио да оптерећује. Живио је у једној страћари, а због тешких услова живота је и оболио. Жалосно је што су асоцијације музичких умјетника из Србије и БиХ потпуно заборавиле тог човјека. Многи су од његовог талента дебело зарадили, па и данас зарађују на његовим хитовима. Узмите само пјесму 'И тебе сам сит кафано', уз коју се посљедњих 20-30 година прави лом у свакој кафани на простору бивше Југославије. Он је могао да живи као цар само од уплате ауторских тантијема, а умро је као посљедњи биједник. То је заиста жалосно”, својевремено је изјавио Синиша Кајмаковић, руководилац Завода за запошљавање у Бијељини.

Музичар Васко Тодић, који је такође свој животни пут након Сарајева нашао у Бијељини, присјетио се како је бијељински каменорезац Ђорђе Глигоревић одлучио да подигне споменик на гробу Суботића, гдје се налазио само дрвени крст са којег су отпала слова његовог имена.

“Васко, подићи ћу му споменик за сваку пјесму коју су сви запјевали, за сваку марку коју су зарадили на њему, за сваку марку коју је заслужио”, рекао је тада Глигоревић свом пријатељу Тодићу, након чега је своје обећање испунио.

Суботић је умро 13. јануара 2013. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана