Умро ексцентрични геније Александар Гротендик
Александер Гротендик, један од највећих математичких умова прошлог вијека, умро је у Француској у 86. години.
Јако рано је достигао сам врх своје професије, али се још брже из ње повукао, да би се посветио антиратном активизму, живећи као пустињак и одбијајући да подјели реузлтате својих истраживања са јавношћу. Гротендик је умро у четвртак у болници у мјесту Сен Жирон, на југозападу Француске.
Рођен је у Берлину 1928. у породици руских Јевреја, али ће у Француској, гдје су се његови родитељи преселили, провести већину свог живота.
Добитник Филдсове медаље 1966, Гротендиков рад револуционирао је свјетску математику, посебно на пољу алгебре и геометрије. "Био је један од дивова математике који је својим радом преобразио дисциплину", рекао је Седрик Вилани, који је Филдсову медаљу, познату и као Нобел за математику, освојио 2010.
Као што ће то много година касније учинити још један револуционарни колико и екцентрични геније, Рус Григориј Перељман, Гротендик је одбио да прими Филдсову медаљу и све послове које су му универзитети широм свијета нудили.
Крајем 1960-их, нагло је напустио контакт са математичком јавношцу и научном каријером, а након 1988. постао потпуно надоступан за јавност, скривајући се у неком селу у Пиринејима.
Иако није потпуно одустао од истраживања, све је више одбијао да резултате свог рада дијели са свијетом. "Идеје Александера Гротендика су продрле у подсвијест математичара", изјавио је за париски Монд његов најпознатији ученик и добитник Филдсове медаље Пјер Делињ.
"Био је јединствен у начину размишљања", истакао је он. Гротендиков научни рад одликује се дубоким концептуалним промјенама и преобликовањима проблема у терминима нових апстрактних структура које би пронашао вођен конкретним проблемом.
Вођен тражењем једноставности и темељних законитости у математици, доводио је у питање и најосновније појмове као што је тополошки простор, алгебарски варијетет и слично.
Нарочито успјешно је користи методе мишљења уз помоћ теорије категорија. Прије но што се повукао, написао је књигу "Жетва и сјетва" о неморалу и непотизму у математичким институцијама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
