Ослабиле струје у Сјеверном Атлантику. Шта су посљедице?

Глас Српске
Ослабиле струје у Сјеверном Атлантику. Шта су посљедице?

Научници су открили да је струјање мора у Сјеверном Атлантику драматично ослабило. Студија показује да је јачина струје на најнижем нивоу у посљедњих 1500 година и да за то треба кривити климатске промјене. Упозоравају да ће ослабљене струје имати дубок уттицај на климу сјеверне Америке и Европе.

Научници су проучавали сјеверноатлантску меридијанску главну морску струју у Атлантском океану. За њу је карактеристичан ток топле, површинске воде на сјевер гдје се хлади и након обртаја на далеком сјеверу, пада на дно и тече ка југу дубином Атлантског оцеана. Струја носи топлу површинску воду према Арктику, а дубоку хладну воду према екватору.


Директна посљедица глобалног отопљавања

Истраживање су водили dr. Christelle Not i Benoit Thibodeau iz Department of Earth Sciences и Swire Institute of Marine Science, факултета у Хонг Конгу. Сматра се да је ова појава директна посљедица глобалног отопљавања и повезана са отапањем гренландског леденог покрова. Слабија цируклација у Сјеверном Атлантику може довести до дубоких промјена на оба копна али и промјене љетњих монсунских киша афричког и азијског подручја.

Струја има важну улогу у регулацији глобалне климе, а научници се труде да нађу сигурне показатеље њене јачине у прошлости. Откриће нове, слабије јачине струје побољшаће наше разумијевање и помоћи нам да боље схватимо потенцијалну будућност у свијетлу глобалног отопљења. Истраживачки тим је такође пронашао слабије струјање у периоду које зовемо мало ледено доба, између 1600. и 1850.године.

Мало ледено доба се десило између 1300. и 1850. године. Постојале су две фазе, прва која је почела 1290.године и наставила се до касне 1400. Затим наступа лагано топлији период, након ког се стање значајно погоршало, и наступио је најхладнији период између 1645. и 1715.године. Теком фазе малог леденог доба постоје индикације да су просјечне зимске температуре у Европи и Сјеверној Америци биле два степена ниже него данас. Балтичко море се смрзло као и пуно ријека и језера Европе. Зиме су биле јако хладне, љета свежа и кишна. Овакви временски услови довели су до пада приноса усева, глади и пада популације због сиромаштва и глади.

Да ли се понавља мало ледено доба?

Иако се ово не проглашава трендом овог вијека, сјеверноатлантска струја би могла да сигнализира да се ради о периоду карактеристичном слабијим струјањем океана што смањује доток топлоте Европи и доприноси ниским темепратурама.

“Да би били сигурни да ли се понавља мало ледено доба, јер инструментална мјерења прошлости више нису могућа, морамо провести више анализа како бисмо потврдили ову претпоставку”, каже др. Нот. Студија је објављена у престижном часопису Geophysical Research Letters. .

За процјену температура у прошлости, научници су користили микрофосиле нађене у седиментном језгру. Седиментно језгро се користило и у Лаурентијевом каналу, на обалама Канаде гдје се срећу двије важне струје. Снага струја контролише темепературу воде што подразумијева да је температура реконструисана из овог језгра индикативна за Сјеверноатлантску циркулацију.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана