Цијели свијет је осјетио мистериозни потрес, научници не знају од чега

Агенције
Цијели свијет је осјетио мистериозни потрес, научници не знају од чега

Чудан потрес осјетио се у свим крајевима свијета, али ни послије готово двије недеље, научници још не знају због чега, јавља Скај њуз. Потрес је примјећен 11. новембра, а сеизмички потреси су трајали двадесетак минута. Епицентар му је био у Индијском океану близу француског острва Мајоте, које се налази између Мадагаскара и Мозамбика.

Потреси на том подручју нису неуобичајена појава, али је научнике заинтригирала чињеница да су потреси имали ниску фреквенцију и осјећали се широм свијета, од Новог Зеланда до Канаде. Тако су сеизмографи, мјерни инструменти којима се мјере и биљеже помаци тла током потреса, вибрације забиљежили и на Хавајима.

“Ништа слично нисмо видјели”

Додатно, стручњацима није јасно шта је тачно узроковало потрес ове врсте, да ли је он подстакнут вулканском активношћу или га је, на примјер, покренуо удар метеорита.

“Нисам видјо ништа слично”, рекао је сеизмолог Горан Екстром са Универзитета Колумбија.

“Признајем да су потресни таласи веома необични, али то не значи да је потрес узроковало нешто нама сасвим непознато и егзотично”, додао је.

Геолози широм свијета подијелили су на друштвеним мрежама своја мјерења која су забиљежила активности ниских фреквенција. Међу првима је био Џејми Герни, оснивач билтена “Земљотрес”.

Убрзо му се придружио и геолог Антони Ломакс, који сматра да је епицентар потреса био источно од острва Мајоте.

Сеизмолозима је поготово интересантна чињеница да су потресни таласи имали ниску фреквенцију и да, мада су мјерне станице забиљежиле сеизмичке таласе, тог јутра није било потреса у класичном смислу те ријечи.

Како изгледа земљотрес

Потреси се обично из хипоцентра започињу и шире сабијеним лонгитудиналним, односно примарним П-таласима. Касније ширење настављају трансверзалним, односно секундарним С-таласима, који су мање збијени, спорији од П-таласа и вибрирају на смијер ширења.

Тек на крају долазе таласи с ниским фреквенцијама, попут оних који су уочени код острва Мајоте. Због ниске фреквенције могу, вибрирајући као неко звоно, неколико пута да обиђу свијет.

Али необичним таласима ниске фреквенције који су 11. новембра вибрирали свијетом нису претходили примарни и секундарни удари.

Геолози су зато збуњени, не могу да објасне шта је могло да узрокује потрес који има само сеизмичке таласе ниских фреквенција. Тренутно најбоље објашњење заједнице геолога је да се радило о такозваном “сеизмичком роју”, односно о скупу истовремених мањих потреса без разлучивог почетног ударног шока.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана