Научници ријешили вишевековну мистерију кипова са Ускршњег острва

Агенције
Научници ријешили вишевековну мистерију кипова са Ускршњег острва

Неки од познатих великих кипова на Ускршњем острву имају на глави црвене капе, које се називају “пукао”. Капе су направљене од црвеног камена из каменолома који се налази на другом крају острва и изгледа као да су додате након што су скулптуре направљене.

Зашто и како су те црвене капе, тешке 12 тона, доспјеле на кипове високе четири метра, нешто је што већ дуго мучи научнике. Након много година нагађања, археолози са Државног универзитета Пенсилваније дошли су до могуће технике помоћу које су капе постављене на врх кипова, пише IFL Science.


“Било је много идеја, али ми први износимо претпоставку која користи археолошке доказе”, каже студент антропологије Шон Хиксон.

У 13. вијеку острво су први населили полинезијски поморци. Деценијама након пристајања на његове обале, они су два вијека провели градећи гигантске кипове од камења вулканског поријекла.

Стручњаци се још расправљају око тога, али је сада општеприхваћено да су ти монолити из каменолома пребацивани љуљањем са једне на другу страну (нпр. као када помјерате намештај). Али је каменолом из кога је вађен свијетлоцрвени вулкански камен од кога су направљене капе удаљен више од 12 километара.

Истраживање, објављено у часопису Јournal of Archeofical Science, слаже се са тезом да су капе стављене након што су кипови завршени, што значи не прије 15. или 16. вијека, вјероватно тек након што су их докотрљали из каменолома у грубом облику, па их на лицу мјеста обрадили.

Претпоставља се да је то тачно, пошто је такво камење, око 70 комада, нађено на путу од тог каменолома према статуама.

Да би 12 тона тешко камење подигли на кип, градитељи су користили рампе. Савремене методе примјене фотограметрије и 3Д технологије указују на удубљења на бази камења која сугеришу да капе нису могле једноставно да се гурају рампом.

Умјесто тога, научници тврде да су преко великих рампи, на врх усправних кипова, капе котрљане помоћу канапа какве и данас користимо за подизање тешких терета. Ротациона полуга омогућавала им је да тешке предмете до рампе дижу релативно лако. За обављање тог процеса, тврде научници, требало је мање од 15 снажних радника.

Зашто су све то радили остаје непознато. Већина научника вјерује да су капе коришћене за разликовање кипова или означавање одређеног статуса, преноси Телеграм.

Претпоставља се да су они са капама били вишег статуса и имали већу важност у обредним церемонијама. Сматра се да капе представљају косу умотану на тијемену главе.

Једно је, међутим, сигурно. Стављање капе на врх кипа није било нимало лак задатак и сигурно је за градитеље имало веома дубоко значење.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана