Човјек је друга најпаметнија врста на Земљи
Норвешки “филозоф бизниса” Андерс Индсет рекао је на предавању у Атини да је алгоритам све савршенији и да постаје много паметнији и ефикаснији од људске врсте, те је човјек “друга најпаметнија врста на планети” Земљи.
На конференцији грчке компаније за анализу података САС, Индсет је рекао да се “технологија представља као одговор на све, али шта је питање?” на које је она одговор, пренио је грчки лист Катимерини на свом сајту.
Тај филозоф модерног бизниса не сматра технологију ни добром ни лошом, већ да је “истовремено обоје”.
Да би се утврдила улога технологије за човјечанство, Индсет сматра да прије свега политички лидери и пословни руководиоци треба да се запитају какву будућност желе, на дуге стазе, а не да се ограниче на питање “како нам технологија може сада помоћи” јер она може добити различите улоге.
У свијету у којем технологија стално добија на значају и преузима вођство, Индсет сматра да су једини актуелни доприноси човjека свијест и креативност. Он је рекао да човјек ни у којем случају “није неопходан - Земља би била много боља без нас, али ми смо једина врста која доноси свијест и може да ствара теоријске идеје”.
Уопште гледано, Индсет сматра да се данашњи проблеми могу ријешити древном филозофијом, “комбинујући елементе прошлости који се скривају пред нашим очима, спасавајући их од историје и пројектујући их у 21. вијек”.
“Филозофија је одувијек била око нас, али сада морамо да је учинимо практичном”, рекао је Андерс Индсет на питање из публике о томе зашто сматра да је филозофија неопходна модерном пословном свијету.
За Индсета, “осјетљивост (сензибилност) је родно мјесто креативности”, и тог начела морају да се држе политички лидери и привредни руководиоци. Иако признаје да је то тешко свакодневно уважавати, он сматра да би осјетљивост могла понудити огроман потенцијал за пословни раст.
Тај “филозоф бизниса” је рекао да се данашњи лидери “буде” у поређења са ранијим лидерима, да свјесно изводе чак и драстичне, “револуционарне” промјене, притом се представљајући као “вође промјена”.
Његова дијагноза је да савремени “лидери не маре ни за побједу, ни за пораз, већ им је циљ само да што дуже остану у игри”.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
