Умало жив изгорио, одрекао се породице због Формуле VIDEO

Рођен је 22. фебруар 1949. године у имућној бечкој породици адвоката и бизнисмена. Његов дјед по оцу био је бечки рођени бизнисмен Ханс Лауда. Жеља његових родитеља била је да он настави породичном традицијом али малог Никија то није занимало, занимали су га само аутомобили и тркања.

Породица замало стала на пут стварању

Цијелу своју младост водио је борбу са сопственом породицом која је на све могуће начине га спутавала да дође до свог сна, а то је да постане возач Формуле 1. Родитељи су ишли толико далеко да су потезали све своје везе, а били су веома угледна фамилија, како нико Никију не би био спонзор.

Међутим, он одлази у банку и диже кредит. Тим новцем купује себи мјесто у Ф1 каравану.

“Заборави на Формулу 1. Твој посао је да се бавиш породичним бизнисом, онако како се бавио твој дјед, а касније и отац. Формула не долази у обзир”, стално му је понављао отац.

Ники није желио да одустане од својих снова

“Није проблем. Не прихватам понуду. Заборавите на породични посао, не морате ми помоћи. Успјећу сам. Само запамтите једно, када постанем свјетски шампион, немојте ме тражити. Тада нећу бити ваш син, ваш унук, нећу бити неко ко вас познаје”, оштро им је одгворио Ники што је све детаљно описао у  једној од својих неколико књига.

Све је почело тркама у Мини Морисима. Након тога се преселио у Формула Ве (Формула Волфскваген), што је нормално у централној Европи, али се брзо преселио до приватних Порсцхе и Цхевролет спортских аутомобила.

У једном тренутку је имао застој у каријери, није било новца да се пређе на нови ниво. Тада је отишао у банку, узео је кредит од 30.000 фунти (35.000 евра), осигуран полисом животног осигурања, и са тим новцем, 1971. године, купује себи мјесто у Формули.

Прва станица била је наравно Формула 2 и нова екипа под називом Мач Инжењеринг. Возио је 1972. године и у Ф1 и у Ф2. У Фромули 1 био је лош, док је у двојци бриљирао.

По уласку у свијет формуле однос са родитељима је био још гори. Ники је трпио све веће притиске па је дефинитивно прекинуо све контакте са њима.

За нови корак у каријери био му је неопходан нови кредит који диже 1973. Њиме купује мјесто у БРМ тиму (''British Racing Motors''). У новом болиду одмах је био брз, али је тим био у паду.

Долазак у Ферари

Када је Никијев колега из БРМ-а отишао у Ферари власник тима Ензо Ферари га је питао шта мисли о Лауди. Саме ријечи хвале на рачун младог Лауде биле су довољне да га Феррари одмах доведе.

Уговор је био такав да је Ники одмах могао да отплати све дугове. Блистава каријера је те 1974. могла да почне.

У првој сезони Лауда је везао чак 6 пол-позиција али због неискуства али и механичких проблема успио је да забиљежи само једну побједу на ВН Холандије. На крају је завршио као 4. али са огромним потенцијалом за још боље пласмане.

Годину дана касније, Лауда се окитио првом титулом првка свијета. Почео је полако у прве четири трке, али је на наредне четири побиједио, да би до краја остварио још једну побједу, у посљедњој трци. Поред Никијеве титуле, екипа Ферарија је побиједила у конкуренцији конструктора послије 11 година.

Иако је имао несугласица у боксу, Лауда је био близу да одбрани титулу наредне године. Имао је дупло више бодова од својих пратилаца и суверено је грабио ка одбрани титуле што би га ставила раме уз раме са јединим коме је до тад то успјело, Џеком Брабамом. Оно што је Ники још нападао је био и највећи број победа у једној сезони.

Међутим, све се промијенило кобног 1. августа 1976. у Нирбургрингу.

Несрећа

Недјељу дана прије Њемачког Гранд Прија 1976. године на Нирбургрингу, иако је био најбржи возач у том тренутку, Лауда је позвао своје колеге возаче да бојкотују трку, углавном због безбједности стазе. Круг који је дугачак 23 км, Лауда је сматрао да организатори немају довољно ресурса да правилно управљају тако великим круговима, тј. недостатак ватрогасних кола, ватрогасаца и безбједносних возила. Већина осталих возача гласала је против бојкота и трка је вожена.

Првог августа 1976. током другог круга на врло брзом лијевом прелому, Лауда је био уплетен у несрећу у којој је његов Феррари скренуо са стазе, ударио у зид и запалио се. Да ствар буде још гора, још један болид се закуцао у њега и одгурнуо га још даље.

Лауда је био заробљен у олупини. Три возача, видјевши да је Лауда у пламену, напустила су своја возила и кренула у помоћ. Један до њих, Мерзарио успио је да извуче Лауду из запаљеног аутомобила.

Претрпио је Лауда тешке опекотине на глави и удахнуо вреле токсичне гасове који су му оштетили плућа и крв. Док је Лауда носио модификовану кацигу, пјена је стиснута и склизнула му је с главе након несреће, оставивши лице изложено ватри. Иако је Лауда био свјестан и био је у стању да стоји на ногама одмах након несреће, касније је пао у кому.

Чак му је и свештеник очитао посљедњу причест, али он се чудом извукао из коме.

Лауда је претрпио велике опекотине на глави, изгубивши већину свог десног ува, као и косу на десној страни главе, обрве и капке. Одлучио је да се подвргне дјелимичној реконструктивној хирургији, да замијени капке и да они буду функционални.

Послије несреће увијек је носио капу да покрије ожиљке на глави. Са спонзорима је договорио да капа буде мјесто за њихово оглашавање. Јавно је признао да је један спонзор дао 1.2 милиона евра за рекламу на његовој капи.

Повратак отписаног

Лауда је пропустио само двије трке, појавивши се на конференцији за новинаре у Монци шест недјеља након несреће, са свјежим опекотинама које су још увијек биле везане.

Трку је завршио је на четвртом мјесту, иако је, по свом признању, био потпуно окамењен. Један новинар сјећа се да је видио Лауду у боксу да кида крваве завоје са својих ожиљака. Такође је морао да носи специјално прилагођену кацигу.

Прије посљедње трке сезоне Лауде је имао три бода предности. Заузео је добро четврто мјесто у квалификацијама, али је морао да се повуче са трке након два круга због јаке кише и титулу није успио да одбрани и то за свега један бод.

Одлазак из Феррарија

Лауда се успешно вратио у Формулу 1 након свега.  Иако није успио да освоји тутулу 1976. године, јесте 1977.

Након ове титуле напушта итаљианску екипу и прелази код главног конкурента, у екипу Бернија Еклстона. Бербем. Енцо Ферарије био бијесан и Лауду је називао кукавицом и издајицом.

Двије сезоне је Ники провео у Еклстоновој екипи а потом је се изненада повукао из Формуле, рекавши да му је досадило да се стално врти у круг.

Нови повратак

Године 1982. Лауда се вратио у Формулу. Послије успјешног теста у Мекларену, једини проблем је био да се убиједи и главни спонзор да је још увијек у стању да побјеђује. Убиједио их је и већ у трећој трци је однио побједу.

Лауда је освојио треће свјетско првенство 1984. године за пола бода у односу на клупског колегу Алена Проста, само због пола бодова за скраћени Гран При у Монаку. Те године је Лауда једини пут у каријери освојио ВН Аустрије.

На почетку, Лауда није желио Проста за клубског колегу јер је представио озбиљну и можда чак и бржу конкуренцију. Међутим, током двије сезоне имали су добар однос и Лауда је касније рекао да је ''премлаћивање'' талентованог Француза била велика мотивација за њега. Цијелу сезону наставили су да доминирају и од 16 трка освојили су 12, Лауда пет, Прост седам.

Годину дана након несреће Лауда је морао да оде на трансплатацију бубрега, када му је његов брат Флоријан донирао орган. Бубрег је издржао 18 година а онда, 2005. године, његова жена Бриџит му је донирала нови.

Ван болида

Године 1993. Лауда се вратио у Формулу 1 на руководећу позицију када му је Лука ди Монтеземоло понудио улогу консултанта у Феррарију. На пола сезоне 2001. Лауда је преузео улогу директора Јагуара.

Тим се, међутим, није успио побољшати и Лауда је постао вишак, заједно са 70 других кључних фигура, крајем 2002. године.

У септембру 2012. године именован је за почасног предсједника Мерцедеса. Био је један од главних људи који су довели Луиса Хамилтона у Мерцедес.

Авио компаније

Лауда се вратио да води своју авио компанију, Лауда Аир, по свом другом пензионисању из Формули 1 1985. године.

 Док је био менаџер авиокомпаније, био је именован за консултанта у Феррарију као дио напора Монтеземола да подмлади тим.

Након продаје своје Лауде Аир акције већинском партнеру Аустриан Аирлинесу 1999. године, управљао је Јагуаровим Ф1 тимом од 2001. до 2002. Крајем 2003. године основао је нову авио компанију Ники. Слично као и Лауда Аир, Ники је спојен са својим највећим партнером Аир Берлин 2011.

Почетком 2016. Лауда је преузео овлашћену компанију Амира Аир и преименовао је компанију ЛаудаМотион. Као резултат инсолвентности Аир Берлин-а у 2017. години, ЛаудаМотион је преузео бренд и имовину Ники након неуспјеле понуде Луфтханзе и ИАГ-а. Лауда је посједовао и лиценцу за комерцијалног пилота и повремено је био и капетан на летовима своје авио компаније.

Филм и признања

Битка између Никија Лауде и Џејмса Хунта из 1976. драматизована је у филму Руш из 2013. године, гдје је Лауду играо Данијел Брил. На крају филма сепојављује и сам Лауда.

Био је примљен у Међународну кућу славних мото-спорта 1993. године.

Од 1996. године био је стручни консултант за аустријску и њемачку телевизију РТЛ. То је обављао до 2010 када је Роберта Кубицу назвао “полачком” (етничка осуда за пољске људе).

Аустријска пошта је 2005. године издала печат са ликом Лауде у знак поштовања.

Приватни живот

Лауда је имао два сина са првом супругом Марленом Кнаус (брак трајао од 1976.- 1991.). Син Матиас И сам је аутомобилиста а Лукас му је менаџер.

Лауда је имао и сина Кристофера из ванбрачне везе. 25. августа 2008 оженио се са Бриџит Ветсингер, стјуардесом његове авио компаније.

У септембру 2009. Брижит је родила близанце, дјечака и дјевојчицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.