Трагедија у пет чинова за опроштај Марија од Мелбурна

Све је било спремно за опроштај Ендија Марија. Јунак за којег навијају сви. Фантастичан сценарио. И меч за који су сви жељели да се никад не заврши, али морао је.

Било је то 250 магичних минута, шекспировских. Вриједило је платити сваки цент за овакав спектакл. Такав меч за први дан турнира? Ау, људи!

Вољом жреба, Ендију Марију је запао Роберто Баутиста Агут. Тенисер који је у форми, који никако није био добар противник да би се, повредама опхрвани Шкот из Данблејна, понадао продужетку аустралијске бајке.

Почетак меча, обећавао је да ће се Ендијева “лабудова пјесма” у Мелбурну, брзо окончати. У прва два сета, шпанском тенисеру је био довољан по брејк, и послије готово сат и по игре, имао је у џепу великих 2:0.

Али ко не зна Ендија...И овако “рашрафљен”, стегао је зубе и покушао да, на највјероватнијем опроштају од публике у Мелбурну, не баци бијели пешкир у ринг пребрзо. Знао је да су сви ту били - због њега.

И не само на “Мелбурн арени” (бивша Хајсенс), већ рекло би се и у читавом комплексу. Баш као и на Вимблдону, и овдје у Мелбурну постоји брдашце између терена на којем се окупљају и сједе љубитељи тениса. Неки аустралијски пандан Хенман хилу на Вимблдону.

Гдје год се окренете, велики екрани са преносом Ендијевог меча са Баутистом Агутом.

“Уууууууух, па онда оооооооооох”, гласно уздише публика када Британац изгуби поен. Или супротно, када га добије, услиједио оно громогласно и подрхтавајуће “роооооооааааар”. Или тако нешто.

Али на самом стадиону, емоције су биле тако густо набијене, да сте их могли сијећи ножем. Енди, када би направио грешку, у фрустрацији је гризао прсте или се ударао песницом по бутини, као да му је мало повреда, па дај да се још и самоуништи.

Али све вријеме меча, наспрам огромне већине, на једној од трибина био је и један ватрени навијач Баутисте Агута. Преплануо момак у сивој мајици, папучама и бермудама, ријешио је да кида нерве свима на стадиону. Каква храброст!

Мало по мало и Енди је приморавао Баутисту Агута на грешке, прошао је кроз тај брејк трећег, па четвртог сета. Велики преокрет на помолу? Док са трибина ођекује оно “Let's Go Andy, lets's go”, камера зумира лице Ендијеве мајке Џуди и брата Џејмија.

Џуди, увек каменог израза лица, сад је такво да се из авиона види да сузбија емоције. Пријети да све у њој имплодира, суздржава сузе.

Негдје на 6:5 у четвртом сету, када се Шкот спремао да одсервира, однекуд је запраштао ватромет! Енди се збунио, стао, као да ће да пита судију, “па чекајте људи, какав ватромет, још нисам завршио меч”.

Добио је Енди тај сервис гем, урлик одушевљења проломио се цијелим стадионом, а и шире. Савршено акустично, гранд театар, ма идеално за овакве емотивне доживљаје.

Са звучника у арени, допирали су тактови чувеног хита групе “Queen”, “We will rock you”. Адреналин на трибинама удара у горњу границу, сви као да тапкају ногама у патос и пљешћу рукама, како је то некад чинио славни Фреди Меркјури на концертима са публиком, можда баш као на “Live Aid -у” 1985.

Али troll не мирује у паузи између четвртог и одлучујућег сета.

“you are winner Roberto, you are winner”. Или, “ти си побjедник Роберто, ти си побjедник”. А касније је додао и “I love you”.

Енди покушава да скраћује поене, види се док хода колико се мучи, као да му је неко у кукове уградио кочнице. Добио је први гем, онда на старту другог одиграо нестварно добар поен, када је стигао да врати лоптицу послије истрчавања на мрежу и лоб ударца. Да сте могли само да чујете са колико одушевљена је пропраћен тај поен!

Али Баутиста Агут је чврсто био ријешен да ове вечери буде “партибрејкер”. Прво 2:1, па 3:1, ускоро И 4:1, 5:1. Цио стадион утихнуо је у сплин, свјестан шта долази. Једино је трол скакао од среће!

На семафору је било да је меч трајао 4 сата и четири минута. Меч лопта за Шпанца, број један. Енди ризикује, као некад на Вимблдону, истрчава напред, одиграва бекхенд волеј. Поен! Потом још два, смањује на 5:2. Сигнал да са разгласа загрме тактови пјесме групе AC DC.

Али ништа од преокрета. Шпанац добија посљедња четири поена, завијеса пада на позорницу послије четири величансвена сата И још десет минута приде.

Баутиста се поздравља са Маријем, грли га, потом у маниру правог спортисте честита Ендију на свему што је урадио за свјетски тенис.

И онда, пред микрофон долази он. Конферансије му је приредио заиста величанствену увертиру у говор. Енди једва стоји на ногама, глас му подрхтава док говори.

Потом, изненађење. На великом екрану, пуштају видео снимак у којем му његове колеге желе све најбоље. Ређали су се Рафа, Новак Роџер, Каролина, Киријос и још много њих који су жељели и на овај начин да му поруче колико им значи.

“Збогом пријатељу мој”, била је реченица Новака Ђоковића, који је претходно подсјетио на дане када су, као дјечаци, дванаестогодишњаци, играли негдје у Француској.

На трибинама, около, многи су заплакали. Нико није желио да напусти стадион, док Енди није изашао.

А онда је и то морао да уради. Изашао је право у – неизвијесниост. Отишао негде у дубину ноћи. Нова операција послије које можда неће бити повратка.

Први дан и на крају њега невиђена тениска трагедија! Мелбурн ће ове сцене, дуго, дуго памтити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.