Зоран Видаковић и Горан Хаџић најпоноснији тренери на свијету: Успјех није промијенио Тијану и Бранкицу

Дјевојке које су баш код њих почеле да уче одбојкашку азбуку данас су најбоље на свијету. Тијана Бошковић и Бранкица Михајловић одвеле су Србију до свјетског пиједестала и то послије олимпијског сребра и европског злата. Њихове породице, пријатељи и милиони навијача данима славе велики успјех, а посебну срећу и задовољство осјећају и људи који су им почели откривати тајне овог спорта. Ипак, обојица скромно констатују да су само увидјели оно што је било толико очигледно.

- Вјерујте, чим сам је видио, знао сам да би могла догурати далеко, али баш овако брзо, то нико није могао да предвиди. Тијана има само 21 годину, а освојила је све што је могла, тренутно је најбоља одбојкашица. Толико је доминантна да има могућност да постане најбоља икада. Наравно, увијек кажем Боже здравља, јер је то основни предуслов за успјех - рекао је Видаковић.

Михајловићева је шест година старија, али је, баш као и њена колегиница, врло рано закорачила у свијет сениорске одбојке.

- Сјећам се да сам је увео у први тим када је имала 15 година. Прошла је сву школу Јединства, била одлична код тренера пионирки Драге Давидовића и одлучио сам да јој дам шансу. Већ са 16 година уврстио сам је у јуниорску репрезентацију БиХ, а све веће роле добијала је и у Јединству - присјећа се Хаџић.

Обојица углас кажу да је, поред талента, кључну улогу за њихов данашњи ниво одиграо рад.

- Тијана потиче из поштене радничке породице. Одмалена је одгајана у том духу, прихватала је савјете и трудила се да испуни све задатке које смо стављали пред њу - каже Видаковић.

Хаџић истиче да је у каријери радио и са неколико талентованијих играчица, које нису оствариле ни дјелић оног што се очекивало.

- Њена радна етика је фантастична. Нисам од тренера који трпи нерад и провлачења, а Бранкица није једна од таквих. Увијек је давала максимум, а видјело се да осјећа лопту и спорт. Имала је мотив да се докаже пред искуснијим играчицама и није узмицала, што је такође одлика шампиона - рекао је Хаџић.

И даље су оне исте дјевојке које знају одакле су потекле, са чим су се сусретале на почецима, па отуда и знају све да цијене.

- Чујемо се бар једном, двапут мјесечно. Када год дође у Билећу, јави се, сједнемо, попијемо кафу и испричамо се. У одличним односима сам и са њеном породицом, баш сам се чуо са њеним оцем Љупком, који је, како обичаји и налажу, Тијанино крунисање за најбољу на свијету залио понеком чашицом. Колико су они поносни родитељи, толико сам поносан и ја као тренер, а вјерујте и сви Билећани јер нас је Тијана толико пута учинила срећним - рекао је Видаковић.

Без обзира на таленат и радна навике, велико је питање да ли би њих двије постале ово што су данас да нису направиле праве потезе у кључним тренуцима.

- Тијана је на столу имала понуду Галатасараја, такву да вам се заврти у глави. Међутим, та понуда је подразумијевала да мора наступати и за репрезентацију Турске, на чему су се породица и она љубазно захвалили. Њено срце куцало је само за Србију и, на срећу, убрзо је дошла понуда Визуре. Преселила се у Београд, напредовала и сазрела, а све остало је историја - каже Видаковић.

За разлику од ње, Михајловићева је потписала за швајцарски Волеро, а претходно је имала понуду једног италијанског тима.

Михајловићева оштећена

Златна медаља и кључна улога на путу до ње нису били довољни Бранкици Михајловић да буде увршћена у најбољи тим првенства.

- Колико сам срећан због медаље, толико сам тужан због ње лично, јер је према свему приказаном заслужила да буде у идеалној постави шампионата. Морала је бити, не зато што је наша, већ што је највише показала. Међутим, изгледа да уступака и некаквих кључева има и на највећој сцени. Мени је незамисливо да Србија освоји злато, а у идеалном тиму буду четири Италијанке - рекао је Хаџић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.