Сви смо шампиони, али Бенеш једини прави

Сви смо шампиони, али Бенеш једини прави 08.09.2018 10:17 | Дарко Пашагић

Бањалука - Од непревазиђеног шампиона ринга Маријана Бенеша у петак послијеподне на гробљу “Свети Марко” опростило се неколико хиљада Бањалучана, који су тако одали посљедњу почаст свом суграђанину који је славу овог града проносио на свим свјетским меридијанима.

Био је величанствен за живота, а и његов посљедњи испраћај био је, у најмању руку, величанствен. Многобројне личности из политичког и јавног, а највише из спортског живота Републике Српске и простора цијеле бивше Југославије дошле су да се опросте од свог идола, спортског саборца, човјека чисте и племените душе. Најдаљи пут потегао је некадашњи професионални шампион свијета у тешкој категорији, Нијемац српских коријена Александер Петковић који је са супругом Надин дошао из Минхена.

- Нисмо размишљали ни часа да напустимо све обавезе и дођемо да будемо у овом тешком тренутку уз породицу, али и комплетан бањалучки спорт - нагласио је Петковић.

Прослављени југословенски и хрватски боксер Дамир Шкаро ниједног тренутка није размишљао да ли да дође на сахрану.

- Сви смо ми шампиони, али једини прави од нас је Бенеш. Тешко ми је да причам, ово је тужан тренутак за цјелокупан спорт ових простора, а овај посљедњи испраћај показује да је Бенеш био највећи од нас - нагласио је Шкаро који није могао да сакрије сузе.

У друштву са прослављеним спортистима нашао се и познати српски фолк пјевач Хасан Дудић.

- Док је Маријан боксовао, био сам редован гост на његовим мечевима. Знао сам да је болестан, али веровао сам да ће се извући. Нажалост. није, а мој долазак на његову сахрану је нешто најмање што сам могао да урадим. Био је шампион какав се ретко рађа - истакао је Дудић.

Са прослављеним асовима ринга из Новог Сада Тадијом Качаром и Драгомиром Вујковићем стигао је и најбољи југословенски џудиста свих времена Славко Обадов.

- Нисам најбољег здравственог стања, али нисам могао да не дођем. Знао сам Бенеша из оних лепших времена на овим просторима, дружили смо се често на припремама, јер су бокс и џудо борилачки спортови и сигурно ће проћи још много времена док се поново роди такав ас. Не само у рингу, већ и у животу - рекао је Обадов.

Освајач бронзане медаље са Свјетског првенства у Минхену 1982. године Миливоје Лабудовић неколико је пута за вријеме Маријанове болести долазио у Бањалуку да посјети великог пријатеља.

- Већини нас Бенеш је био идол, како на рингу, тако и у животу. За нас боксере ово није опроштај од њега, већ само привремени растанак. Видјећемо се поново, Маријане - рекао је Лабудовић.

Са њим из Крагујевца су стигли Мирко Пузовић и некадашњи члан Славије и вишеструки првак Југославије Милојко Пивљанин.

- Када сам дошао да боксујем за Славију 1997. године, одмах сам схватио какав је шампион био Бенеш. И дан-данас сјећам се неких његових савјета иако сам одавно завршио каријеру - рекао је Пивљанин.

Од истинског шампиона дошли су да се опросте и прослављени бањалучки олимпијци Слађана Голић, Милорад Каралић, Здравко Рађеновић, Абас Арсланагић и Антон Јосиповић.

- Све нас је спорт овјенчао славом, али једноставно највећу харизму од нас је увијек имао Бенеш. Ово је веома тужан дан за све нас, за бањалучки спорт, али и за спорт цијеле бивше Југославије - казао је Арсланагић.

Качар: Џентлмен и људина

Од великог пријатеља опростио се и познати бањалучки дизач тегова Миле Шестић, а у име бањалучког боксера и боксерских радника Драган Батар. У име трофејне генерације југословенског бокса говорио је Тадија Качар.

- Тешко ми је прихватити истину да нас је Маријан напустио. Био је велики шампион, незванични првак света, а наше последње виђење било је два дана пре његовог вечног одласка. Седећи крај његове болесничке постеље, борио сам се са емоцијама и надао се да ће се извући из загрљаја смрти. У том тренутку сам размишљао “О, Боже, како је брзо протекао живот и зар је могуће да овакав див крај мене лежи немоћан”. Његови мечеви били су епски. Имали смо част што смо били његови боксерски савременици, јер је био џентлмен и људина. Увек је говорио да је поносан што припада држави различитих нација. Драги брате, пријатељу, можда те последњи гонг води на место неке боље арене, коју још нико није упознао - нагласио је Качар.

“Хеј, Словени” 

У част Маријана Бенеша 39 пута се заорила химна Југославије “Хеј, Словени”, а по његовој посљедњој жељи, 40. пут био је за вријеме комеморације на којој су приказани и детаљи из легендарног меча за титулу првака Европе између њега и Француза Жилбера Коена 17. марта 1979. године, а који је наш шампион добио прекидом у четвртој рунди. Све је то било праћено звуцима пјесама које је Бенеш највише волио.

Књига жалости

Неколико часова прије сахране у Банском двору Културном центру одржана је комеморација поводом Бенешове смрти, а отворена је и књига жалости.

- Наш велики шампион преселио се међу звијезде, тамо гдје је одавно већ био. Бањалука је поносна на њега. Иако није рођен овдје, сматрали смо га својим. У златним временима бањалучког спорта заслужено се изборио за своје мјесто међу звијездама. Живот је живио пуним плућима, а бокс му је био највећа љубав - нагласио је градоначелник Бањалуке Игор Радојичић.



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица