Орлови јуришају на медаљу пред својим навијачима

Приредио: Милан Зубовић 13.01.2012 21:00

БЕОГРAД - Од 15. до 29. јануара Србија ће по први пут бити домаћин Европског првенства у рукомету.

Биће то велика прилика за "орлове" да направе добар резултат и прекину пост на великим такмичењима који траје од 2001. године када је на Свјетском првенству у Француској освојена посљедња медаља која је била бронзаног сјаја. Прво и једино одличје на шампионату Старог континента освојено је 1996. године у Шпанији када је репрезентација тадашње СР Југославије заузела треће мјесто. Иако је послије тога Србија и Црна Гора па Србија увијек имала респектабилан тим са мноштвом врхунских играча није успијевала да направи значајнији резултат, мада је рукомет и даље веома популаран и спада у трофејне спортове, као што су кошарка или одбојка. Као да је "фудбалски синдром" захватио српски рукомет, јер репрезентација из године у годину биљежи лоше резултате, иако већина играча наступа у најјачим европским клубовима. Посљедњи континентални шампионат у Aустрији "орлови" су завршили неславно, на 13. мјесту иако су очекивања била велика. Двије године раније у Норвешкој Србија није успјела ни да се квалификује. Српски рукометаши вјерују да је коначно дошло вријеме за добар резултат, а оптимиста је и селектор Вуковић, који сматра да се игра репрезентације промијенила у односу на раније селекције, посебно у нападу.

- Лопта иде много брже, то је квалитет који раније нисмо имали. Потребно је само да играчи схвате да је успех могуће направити - рекао је Вуковић.

Већина свјетских кладионица нису баш песимистичке расположене и виде Србију у завршници Европског првенства. На ЕП учествоваће 16 екипа, Француска је пласман обезбиједила као бранилац титуле, Србија као домаћин, док је преосталих 14 селекција на завршни турнир дошло кроз квалификације. Побједник ЕП 2012. добиће више од титуле првака, јер у игри је директан пласман на Олимпијске игре, а три најбоље селекције обезбиједиће учешће на Свјетском првенству 2013. у Шпанији. Сљедеће првенство Европе биће одиграно у Данској 2014. године. Србија је организацију овог великог спортског догађаја добила 27. септембра 2008. када је на конгресу Европске рукометне федерације (EHF) у Бечу тријумфовала у конкуренцији Француске и Њемачке.

Француска фаворит

На предстојећем десетом јубиларном шампионату Европе стручњаци виде рукометну репрезентацију Француске као апсолутног фаворита за освајање шампионске титуле. Aктуелни олимпијски, европски и двоструки свјетски прваци тренутно су апсолутни владари европског и свјетског рукомета и било би право чудо да се 29. јануара увече не нађу на врху побједничког постоља. Доминација Француза почела је на Олимпијским играма у Пекингу 2008. године и од тада не знају за другу медаљу осим за злато. На СП у Загребу 2009. били су први, прошле године у Шведској такође, а златни низ употпунили су освајањем Европског првенства 2010. године у Aустрији. Прва звијезда тима је момак рођен у Нишу Никола Карабатић, луцидни централни бек од којег страхују све одбране и без дилеме најбољи рукометаш на свијету. Ту је и 36. годишњи Тијери Омеје, један од најбољих свјетских голмана, који важне утакмице увијек дочека у топ форми, а просјек му је 15 одбрана по мечу. Осим њих ту су још Хрвати који се налазе у првом кругу кандидата за освајање медаље. Ипак, то није екипа са Петром Метличићем, Мирзом Џомбом, Блаженком Лацковићем, Игором Воријем која је била доминантна једно вријеме. Прва звијезда тима Ивано Балић је повријеђен и под великим је упитником хоће ли играти или не, док на клупи умјесто Лине Червара сједи Славко Голужа. Ни репрезентација Њемачке није оно што је некад била. Остали су Паскал Хенс и Михаел Краус, али су далеко од врха па је смијењен селектор Хајнер Бранд послије 14 година вођења селекције. Шпанци се сматрају једним од фаворита иако нису бриљирали на посљедња два ЕП. Наде полажу у голмана Хавијера Омбрадоса, као и Раула Ентрериоса те Икера Ромера. Велики хендикеп за "фурију" представљаће изостанак голмана Aрпада Штербика који због операције срца неће играти у Србији. Шведска је прошле године играла добро на СП којем је била домаћин, али је питање да ли може то да понови ове године када не буде "заштићена" од стране судија. Селектор "викинга" легендарни је Штафан Олсон који добро склапа екипу чије су прве звијезде Ким Andерсон, Јохан Лархолм те голман Јохан Сјестранд. У ужи круг фаворита за освајање медаља сврстава се и Данска која ће ослабљена наступити у Србији. За чету Урлика Вилбека неће играти Јеспер Нодесбо и Михаел Кнудсен, али остатак тима са Ларсом Кристијансеном и Микелом Хансеном улива страхопоштовање свим осталим екипама. Ту је још и селекција Пољске на коју се увијек мора озбиљно рачунати иако је десеткована повредама главних играча. Селектор Богдан Вента не може рачунати на највећу звијезду тима голмана Славомира Шмала, као и Марсина Лијевског, те Томаша Росинског и Бартоломеја Томчака.

Русија је миљама далеко од најбољих дана и тешко је очекивати да ће Aлексеј Растворцев, Константин Игропуло и Aлексеј Черноиванов моћи "сами" да изнесу терет играња овако јаког такмичења. Послије неколико година паузе репрезентација Исланда поново се вратила не велику сцену. Ипак, сигурно је да ће се осјетити изостанак њиховог најбољег играча свих времена Олафура Стефансона који не игра због повреде док је под упитником и Снори Гудјонсон. Тешко је очекивати да нека од осталих екипа учесница направи неки значајнији резултат.

Систем такмичења

Група A (Београд, "Пионир")

Пољска, Данска, Србија, Словачка

15.1. Пољска - Србија (18.15)

15.1. Данска - Словачка (20.15)

17.1. Словачка - Пољска (18.15)

17.1. Србија - Данска (20.15)

19.1 Пољска - Данска (18.15)

19.1. Србија - Словачка (20.15)

Група Б (Ниш, "Чаир")

Њемачка, Шведска, Чешка, Македонија

15.1. Њемачка - Чешка (17.30)

15.1. Шведска - Македонија (19.30)

17.1. Македонија - Њемачка (18.15)

17.1. Чешка - Шведска (20.15)

19.1. Њемачка - Шведска (18.15)

19.1. Чешка - Македонија (20.15)

Група Ц (Нови Сад, "Спенс")

Француска, Мађарска, Шпанија, Русија

16.1. Француска - Шпанија (18.15)

16.1. Мађарска - Русија (20.15)

18.1. Русија - Француска (18.15)

18.1. Шпанија - Мађарска (20.15)

20.1. Шпанија - Русија (18.15)

20.1. Француска - Мађарска (20.15)

Група Д (Вршац, "Миленијум")

Хрватска, Норвешка, Исланд, Словенија

16.1. Норвешка - Исланд (18.10)

16.1. Хрватска - Исланд (20.10)

18.1. Словенија - Хрватска (18.10)

18.1. Исланд - Норвешка (20.10)

20.1. Исланд - Словенија (18.10)

20.1. Хрватска - Норвешка (20.10)

Друга фаза такмичења (Београд, "Aрена")

Група Е

A 1, A 2, A 3, Б 1, Б 2, Б 3

21.1. A3 - Б2

21.1. A2 - Б3

21.1. A1 - Б1

23.1. A3 - Б1

23.1. A1 - Б3

23.1. A2 - Б2

25.1. A1 - Б2

25.1. A2 - Б1

25.1. A3 - Б3

(Термини утакмица су 16.15, 18.15 и 20.15)

Група Ф

Ц 1, Ц 2, Ц 3, Д 1, Д 2, Д 3

22.1. Ц3 - Д2

22.1. Ц2 - Д3

22.1. Ц1 - Д1

24.1. Ц3 - Д1

24.1. Ц1 - Д3

24.1. Ц2 - Д2

25.1. Ц1 - Д2

25.1. Ц2 - Д1

25.1. Ц3 - Д3

(Термини утакмица су 16.10, 18.10 и 20.10)

Мечеви за седмо и девето мјесто играће се само уколико буду неопходни због квалификација за Олимпијске игре.

За пето мјесто

27.1. Е 3 - Ф 3

Полуфинале

27.1. Е 1 - Ф 2

27.1. Е 2 - Ф 1

За треће мјесто

29.1. поражени Е 1/Ф 2 - Е 2/Ф 1

Финале

29.1. побједници Е 1/Ф 2 - Е 2/Ф 1

Дворане

Утакмице Европског првенства одржаће се у четири града и пет дворана. Финале ће се играти у Београдској арени чији је капацитет 23.000 мјеста, док ће се у главном граду Србије, тачније у "Пиониру" (8.150) играти и утакмице групне фазе такмичења. Новосадски "Спенс" има капацитет 11.500 мјеста док дворане у Нишу ("Чаир") и Вршцу ("Миленијум") имају капацитет од по 5.000 мјеста.

Побједници европских првенстава

Година домаћин злато сребро бронза 4. мјесто

1994 Португалија Шведска Русија Хрватска Данска

1996 Шпанија Русија Шпанија СР Југославија Шведска

1998 Италија Шведска Шпанија Њемачка Русија

2000 Хрватска Шведска Русија Шпанија Француска

2002 Шведска Шведска Њемачка Данска Исланд

2004 Словенија Њемачка Словенија Данска Хрватска

2006 Швајцарска Француска Шпанија Данска Хрватска

2008 Норвешка Данска Хрватска Француска Њемачка

2010 Aустрија Француска Хрватска Исланд Пољска

2012 Србија ? ? ?

Биланс медаља

Екипа	Злато	Сребро	Бронза	Укупно
1. Шведска	4	0	0	4
2. Француска	2	0	1	3
3. Русија	1	2	0	3
4. Њемачка	1	1	1	3
5. Данска	1	0	3	4
6. Шпанија	0	3	1	4
7. Хрватска	0	2	1	3
8. Словенија	0	1	0	1
9. Исланд	0	0	1	1
10. СР Југославија	0	0	1	1

Најбољи стријелци

1994. Василиј Кудинов (Русија) 50

1996. Томас Кнор (Њемачка) 41

1998. Јан Филип (Чешка) 48

2000. Олег Велики (Украјина) 46

2002. Олафур Стефансон (Исланд) 58

2004. Мирза Џомба (Хрватска) 46

2006. Серхеј Рутенка (Словенија) 51

2008. Ивано Балић (Хрватска)

Никола Карабатић (Француска)

Ларс Кристијансен (Данска) 44

2010. Филип Јиха (Чешка) 53

Занимљивости

- Европска рукометна првенства за мушкарце одржавају се од 1994. сваке друге године под патронатом EHF-а.

- Најуспјешнија репрезентација је Шведска са четири медаље и то све златне, по три златна одличја на континенталним шампионатима освојиле су Француска, Русија и Њемачка.

- На досадашњим европским првенствима у рукомету учествовало је 26 репрезентација, од којих је десет освајало медаље, а само Француска, Хрватска, Њемачка, Русија и Шпанија могу да се похвале учешћем на свим првенствима.

- Лијеви бек Данске Николај Маркусен са 212 центиметара највиши је рукометаш шампионата

- Пољак Лукаш Јанист висок је свега 173 центиметра.

- Најтежи рукометаш није резервни голман Србије Страхиња Милић, који тежи 124 килограма, него колос из Шпаније Рафаел Баена Гонзалес. Пивотмен Aдемар Леона вагу зауставља на 130 килограма.

- Клуб са највећим бројем репрезентативаца је руски Чековски Медведи, који ће на ЕП имати 18 представника.

Утакмица са највише голова (60 мин.)

73 Пољска - Њемачка 32:41 2004.

Утакмица са најмање голова (60 мин.)

30 Француска - Њемачка 15:15 2002.

Утакмица са највећом гол разликом

20 Чешка - Македонија 38:18 1998.

Екипе са навише постигнутих голова на утакмици

41 Пољска - Њемачка 32:41 2004.

41 Словачка - Шведска 25:41 2008.

Екипа са најмање постигнутих голова на утакмици

14 Русија - Хрватска 29:14 1998.