Одлазак великог голмана и човјека

Дарко Пашагић
Одлазак великог голмана и човјека

Бањалука - Спортска Бањалука остала је без још једне истинске легенде, а вијест о смрти прослављеног голмана Борца Слободана Каралића на Градском стадиону примљена је с великом тугом.

- Дубоко ме потресла вијест о смрти мог великог пријатеља и једног од највећих голмана у историји Борца. Били смо 12 година саиграчи, с поносом смо носили дрес најдражег нам клуба и добили смо заједно многе битке. Био ми је капитен дуго година, а послије ја њему. Свима ће нам остати у сјећању његове велике утакмице и највећа у финалу Купа Југославије 1988. године када је обранио пенал великом Драгану Стојковићу Пиксију и кад смо обрадовали све навијаче Борца и читаве Крајине. Послије тога дружили смо се и у Грчкој, гдје смо опет заједно провели још пет лијепих година. Био је велики голман, велики друг и још већи човјек - истакао је Дамир Шпица.

Видно потресен био је још један његов саиграч, један од најбољих голгетера Борца Драган Марјановић Киме.

- Још не могу да вјерујем да смо остали без Каре. Играо сам с њим дуги низ година, од 1974. до 1984. Сјећам га се када је био резерва Маријану Јантољаку, потом Фуаду Ђулићу, а онда је коначно добио прилику да заузме мјесто у стартној постави и знао је да је искористи. Био је сјајан голман, добар човјек и његовим одласком спортска Бањалука много губи - рекао је Марјановић.

Каралићев саиграч је дуги низ година био и Стојан Малбашић, који је био учесник и финалне утакмице Купа Југославије 1988. године.

- Био је велики спортиста и човјек који је волио Борац, Бањалуку и све људе око себе. Био је породичан човјек који је читав свој живот посветио спорту. Бањалука и Борац су изгубили великог пријатеља. Његове сјајне одбране препричаваће се генерацијама, а посебно ће остати упамћен по сјајној партији коју је пружио против Црвене звезде када је био један од наших кључних играча - изјавио је Малбашић.

Директор Борца Станоје Штрбац је истакао да је Каралић био један од најбољих играча које је Борац имао у својој дугој историји.

- Одлазак Каралића значи да је Борац изгубио једну од легенди и фудбалера који је био један од носилаца игре у својој генерацији. Са њим је Борац биљежио сјајне резултате и заувијек ће остати у срцима свих навијача "црвено-плавих" - нагласио је Штрбац.

Комеморација поводом смрти Слободана Каралића биће одржана данас у 11 часова у трофејној сали на Градском стадиону. Сахрана ће бити обављена истог дана у 13 часова.

Биографија

Каралић је рођен 14. маја 1956. године у Бањалуци, а од 1968. до 1974. године играо је за млађе категорије Борца. За први тим наступао је од 1974. до 1983. године, када прелази у Црвену звезду, а годину касније у грчки Етникос из Пиреја, гдје је провео четири сезоне. На Градски стадион вратио се 1987. године и остао до завршетка играчке каријере 1991. Потом се окренуо тренерском послу. Од 1991. до 1994. године био је тренер голмана, потом и помоћни тренер Етникос Пиреја, а у сезони 1994/95. помоћни тренер највећег грчког клуба Олимпијакоса. Потом се преселио на Кипар, гдје је годину радио као тренер Евагорас Папоса, а три године као кормилар Неа Саламине. Остаће упамћено да је сједио на клупи свог вољеног Борца и био његов први тренер у Премијер лиги БиХ. Поводом 25 година од освајања Купа Југославије 13. маја ове године на Градском стадиону у Бањалуци одиграна је утакмица ветерана Борца и Црвене звезде, а на голу "црвено-плавих" стајао је популарни Кара.

Његов син Владимир кренуо је очевим стопама, али у улози нападача. Израстао је у врсног стријелца, а тренутно наступа за Слободу из Мркоњић Града и најбољи је стријелац Прве лиге Републике Српске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана