RS

Nenad Stojanović Purke: Žalim zbog povratka na Marakanu

Nenad Stojanović Purke: Žalim zbog povratka na Marakanu 05.12.2010 21:00 | Čedomil Mucović

Malo je fudbalera u BiH koje navijači vole, kao što simpatizeri Leotara cijene i poštuju Nenada Stojanovića Purketa. On za njih nije samo igrač, već živa legenda kluba. Kupio ih je odličnim igrama i golovima u godini kada je Leotar bio šampion BiH, 2003. godine.

Iako ga je te godine bolest u drugom dijelu prvenstva odvojila od terena, Purke je uspio da u 23 nastupa postigne 22 gola i zauvijek uđe u legendu. Osim u prvenstvu, bio je efikasan i u Kupu, a u posebnom sjećanju mu je utakmica polufinala protiv Veleža (10:0), kada je postigao pet golova. Kada je sa Leotarom trebalo da zaigra u kvalifikacijama za Ligu šampiona, stigao je poziv iz Crvene zvezde da se vrati u Beograd, a Trebinjci i danas vjeruju, da je Purke ostao na "Policama", da bi i praška Slavija bila eliminisana. Kada se ove godine vratio u "Dučićev grad", vratila se i publika. Ljubav ni poslije sedam godina nije prestala, a ponovo je Purke protiv Borca u posljednjem kolu pokazao da nije zaboravio da trese mreže. A navijači Leotara nisu zaboravili pjesmu koju su mu spjevali 2002. godine: "Batistuta Gabrijele za tebe je Purke Pele..."

Minule jeseni u osam utakmica postigao je četiri gola, a Leotar je njegovim pogocima direktno osvojio sedam bodova. Jednom je bio strijelac i u Kupu BiH.

* GLAS: Kako ocjenjujete tek završenu jesenju sezonu, u kojoj je Leotar zauzeo deseto mjesto sa 20 osvojenih bodova?

STOJANOVIĆ: Lično, zadovoljan sam ostvarenim plasmanom i rezultatima koje smo postigli, s obzirom na situaciju u kojoj smo bili. Ekipu su vodila tri trenera i mnogo toga negativnog se dešavalo u i oko kluba. Pred kraj polusezone smo uspeli da se izdignemo iznad svih problema i odigramo nekoliko kvalitetnih utakmica. Pre svega tu mislim na Borac, Zrinjski i Široki Brijeg. Zadovoljan sam i svojim učinkom. Kad se sve sabere, mislim da Leotar ima dobru osnovu za nastavak prvenstva.

* GLAS: Da nije bilo turbulencija i problema koji su pritiskali klub, koliko bi Leotar realno mogao?

STOJANOVIĆ: Siguran sam da je moglo mnogo više. Na polovini polusezone bilo je suspenzija igrača i nekih sukoba u ekipi. U Zvorniku smo izgubili u poslednjim sekundama, a u Banovićima smo vodili do 83. minuta i bili poraženi. Bio sam siguran da ćemo u Zvorniku da pobedimo, ali završilo je kako je završilo. Za tim ne treba žaliti, to je sve sada iza nas. Treba gledati napred i na obaveze koje Leotar čekaju u idućem periodu.

* GLAS: Od prvih šest utakmica u proljećnom dijelu Premijer lige BiH Leotar četiri igra u Trebinju. Gdje vidite klub na kraju ovog prvenstva, uz preduslov da se stvari u klubu normalizuju?

STOJANOVIĆ: Kao što vidite, cela liga je tu negde, razlika je bod ili dva. Pobeda u gostima vas vodi ka vrhu, poraz kod kuće u sunovrat. Jedino su se izdvojili Borac, "Željo" i Sarajevo, a svi ostali su približnog kvaliteta. Važno je da se u prvom kolu na "Policama" pobedi Rudar Prijedor. Ali pre "rudara" treba mnogo toga da se uradi, da ljudi iz kluba vide na koje igrače se računa, ko će da ide, da li će se eventualno dovoditi pojačanja. Ako ostane kostur ove ekipe i ako se urade kvalitetne pripreme bez kašnjenja, mislim da Leotar po kvalitetu može da se nađe među prvih pet ili šest ekipa.

* GLAS: Bili ste najzaslužniji za jedinu šampionsku titulu Leotara, osvojenu u sezoni 2002/03. Kako sada gledate na to?

STOJANOVIĆ: Najlepše uspomene me vežu za taj period. Odlično smo igrali, imali sjajnu ekipu i već posle jesenjeg dela bili na prvom mestu, mimo svih očekivanja. Mnogo stvari se od tada promenilo. Voleo bih kada bi opet Leotar bio među kandidatima za titulu. Međutim, treba mnogo da se radi.

* GLAS: Možete li da povučete paralelu između tog perioda i današnjeg prvenstva BiH?

STOJANOVIĆ: Tada je liga bila mnogo kvalitetnija. Pogledajte samo ko je sve igrao u Leotaru: Siniša Mulina, Brano Krunić, Slavoljub Đorđević, Nino Milenković, Zdravko Šaraba, Predrag Vukićević, Gavrilo Čorlija, Dušan Kerkez, Jovo Mišeljić, Pavle Delibašić... Osim kvalitetnih igrača koji su tada igrali, i finansijska situacija je bila mnogo bolja, klubovi su imali veću podršku. Sada je druga situacija, klubovi nemaju novca da dovedu kvalitetne igrače. Iz te generacije Leotara šest ili sedam igrača još uvek igra u Evropi.

* GLAS: Leotar je poslije toga išao u kvalifikacije za Ligu šampiona, a Vas je put odveo u Beograd u dres Crvene zvezde. Da li žalite što niste ostali?

STOJANOVIĆ: Naravno. Tražio sam od Dragana Yajića, koji je tada bio predsednik Beograđana, da ostanem još šest meseci na "Policama", jer sam smatrao da bih mogao mnogo da doprinesem Leotaru u kvalifikacijama, ali i da ja sam imam veću korist. Tada je bila stvorena odlična atmosfera u gradu, na stadionu, u celom okruženju... Međutim, bio sam igrač Zvezde na pozajmici u Leotaru, tražili su od mene da se vratim i tako sam morao da postupim.

* GLAS: Uslijedila je sezona u "crveno-bijelom" dresu i čini se da niste dobili dovoljno prostora da se dokažete kod Slavoljuba Muslina?

STOJANOVIĆ: Kada sam se vratio na "Marakanu", tu su već na mojoj poziciji bili Nikola Žigić i Marko Pantelić, koji su, razumljivo, imali više kredita od mene. Sa druge strane, njih dvojica su u tandemu igrali dosta dobro i dali su mnogo golova. Lično sam ipak očekivao veću minutažu. Ali, i to malo što sam dobijao, koristio sam na najbolji način i stigli smo do duple krune. Onda je usledila inostrana karijera i povratak prvo u Srbiju, pa u Leotar.

Hugo Bros

* GLAS: Imali ste sukob sa trenerom Genka Hugom Brosom. Šta se dešavalo u tom periodu?

STOJANOVIĆ: Prethodni trener Genka Rene van der Ejken dobio je poziv belgijskog FS, koji je prihvatio, a na njegovo mjesto je došao iz Anderlehta Hugo Bros. On je godinu ranije u Briselu imao sukob sa Nenadom Jestrovićem i nije baš voleo igrače iz bivše Jugoslavije. Mnogo igrača je sklonio. Čak je i Engelara, koji sada igra za PSV, otjerao iz ekipe. Trpeo sam to mesecima, dobijao šansu "na kašičicu" i opet postizao golove. Ali non-stop sam bio u drugom planu. Posle toga nisam više mogao da trpim. Došao sam u sukob sa njim i zatim prešao u Brisel na pozajmicu.

Rusija

* GLAS: U Briselu ste se kratko zadržali, došao je poziv iz ruske Luč Energije i promijenili ste zemlju?

STOJANOVIĆ: U Rusiji sam proveo godinu i po, imao takođe lepu sezonu. To je bio prvi klub u karijeri sa kojim sam se borio za opstanak, jer sam sa Leotarom, Zvezdom i Genkom uvek bio među kandidatima za titulu. Jedini sam igrao u špicu, imao neke defanzivne zadatke, pa nisam postigao toliko golova kao ranije, ali sam i pored toga bio jako zadovoljan. Kada su u pitanju igre, ali i finansijski deo.

Vojvodina, pa Javor

* GLAS: Vratili ste se u Srbiju. Je li bilo nostalgije?

STOJANOVIĆ: Imao sam ponude iz Belgije i Južne Koreje. Međutim, vukla me je nostalgija. Nisam video suprugu i decu skoro sedam meseci i to je presudilo da se vratim u Srbiju. Već sam bio finansijski zadovoljan. Usledio je poziv predsednika Bate Butorovića, potpisao sam za Vojvodinu na jednu godinu. Međutim, od prvog dana sam imao problema sa povredama, nisam pružio u Vojvodini koliko sam trebao. Posle toga sam otišao u Javor na pozajmicu i iz Ivanjice došao ponovo u Leotar.

Crvena zvezda

* GLAS: Kako gledate sada na situaciju u Zvezdi, kroz šta je sve klub sa "Marakane" prošao u prethodnom periodu?

STOJANOVIĆ: Pratim Zvezdu svakodnevno i interesuje me sve što se događa u klubu i oko njega. Zvezdino sam dete i kad sam bio u inostranstvu, stalno sam bio u kontaktu sa bivšim saigračima. Teško mi je zbog svega što se dešava, ali verujem da će ponovo da bude kao što je bilo ranije. Dobro.

Treneri

* GLAS: Od kojeg trenera ste najviše naučili?

STOJANOVIĆ: Prvim koracima su me naučili Toma Milićević, pokojni Žota Antonijević i Stevan Ostojić. Od svakoga sam ponešto naučio, što mi je kasnije mnogo valjalo u karijeri. U prvom timu radio sam sa Ratkom Dostanićem, Slavoljubom Muslinom, Zoranom Filipovićem i Ljupkom Petrovićem. Sve su to dobri treneri, ali Muslin je nekako najviše po mom ukusu. To je čovek koji u svakom momentu zna šta i kako treba i čovek koji je pre svega veliki autoritet. U inostranstvu je to svakako Rene van der Ejken, koji ima fudbal u malom prstu i koji je veliki čovek i ličnost.

Porodica

* GLAS: Supruga Jelena i kćerke Mia i Tea su stalno uz Vas. Koliko Vam znači njihova podrška?

STOJANOVIĆ: Mnogo mi znači porodica i nastojim da što više provedem s njima. Uvek su tu za mene, ali i ja za njih. Moje devojčice su stalno nasmejane i kada njih vidim, momentalno zaboravim na sve probleme. Desi se svakome da izgubi utakmicu, da promaši penal, ali pored njih sve se lakše prebrodi. Pored dve bliznakinje Mie i Tee, supruga Jelena je u drugom mesecu trudnoće i očekujemo treće dete. Srećan sam uz njih.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica