Ненад Стојановић Пурке: Жалим због повратка на Маракану

Иако га је те године болест у другом дијелу првенства одвојила од терена, Пурке је успио да у 23 наступа постигне 22 гола и заувијек уђе у легенду. Осим у првенству, био је ефикасан и у Купу, а у посебном сјећању му је утакмица полуфинала против Вележа (10:0), када је постигао пет голова. Када је са Леотаром требало да заигра у квалификацијама за Лигу шампиона, стигао је позив из Црвене звезде да се врати у Београд, а Требињци и данас вјерују, да је Пурке остао на "Полицама", да би и прашка Славија била елиминисана. Када се ове године вратио у "Дучићев град", вратила се и публика. Љубав ни послије седам година није престала, а поново је Пурке против Борца у посљедњем колу показао да није заборавио да тресе мреже. A навијачи Леотара нису заборавили пјесму коју су му спјевали 2002. године: "Батистута Габријеле за тебе је Пурке Пеле..."

Минуле јесени у осам утакмица постигао је четири гола, а Леотар је његовим погоцима директно освојио седам бодова. Једном је био стријелац и у Купу БиХ.

* ГЛAС: Како оцјењујете тек завршену јесењу сезону, у којој је Леотар заузео десето мјесто са 20 освојених бодова?

СТОЈAНОВИЋ: Лично, задовољан сам оствареним пласманом и резултатима које смо постигли, с обзиром на ситуацију у којој смо били. Екипу су водила три тренера и много тога негативног се дешавало у и око клуба. Пред крај полусезоне смо успели да се издигнемо изнад свих проблема и одиграмо неколико квалитетних утакмица. Пре свега ту мислим на Борац, Зрињски и Широки Бријег. Задовољан сам и својим учинком. Кад се све сабере, мислим да Леотар има добру основу за наставак првенства.

* ГЛAС: Да није било турбуленција и проблема који су притискали клуб, колико би Леотар реално могао?

СТОЈAНОВИЋ: Сигуран сам да је могло много више. На половини полусезоне било је суспензија играча и неких сукоба у екипи. У Зворнику смо изгубили у последњим секундама, а у Бановићима смо водили до 83. минута и били поражени. Био сам сигуран да ћемо у Зворнику да победимо, али завршило је како је завршило. За тим не треба жалити, то је све сада иза нас. Треба гледати напред и на обавезе које Леотар чекају у идућем периоду.

* ГЛAС: Од првих шест утакмица у прољећном дијелу Премијер лиге БиХ Леотар четири игра у Требињу. Гдје видите клуб на крају овог првенства, уз предуслов да се ствари у клубу нормализују?

СТОЈAНОВИЋ: Као што видите, цела лига је ту негде, разлика је бод или два. Победа у гостима вас води ка врху, пораз код куће у суноврат. Једино су се издвојили Борац, "Жељо" и Сарајево, а сви остали су приближног квалитета. Важно је да се у првом колу на "Полицама" победи Рудар Приједор. Aли пре "рудара" треба много тога да се уради, да људи из клуба виде на које играче се рачуна, ко ће да иде, да ли ће се евентуално доводити појачања. Aко остане костур ове екипе и ако се ураде квалитетне припреме без кашњења, мислим да Леотар по квалитету може да се нађе међу првих пет или шест екипа.

* ГЛAС: Били сте најзаслужнији за једину шампионску титулу Леотара, освојену у сезони 2002/03. Како сада гледате на то?

СТОЈAНОВИЋ: Најлепше успомене ме вежу за тај период. Одлично смо играли, имали сјајну екипу и већ после јесењег дела били на првом месту, мимо свих очекивања. Много ствари се од тада променило. Волео бих када би опет Леотар био међу кандидатима за титулу. Међутим, треба много да се ради.

* ГЛAС: Можете ли да повучете паралелу између тог периода и данашњег првенства БиХ?

СТОЈAНОВИЋ: Тада је лига била много квалитетнија. Погледајте само ко је све играо у Леотару: Синиша Мулина, Брано Крунић, Славољуб Ђорђевић, Нино Миленковић, Здравко Шараба, Предраг Вукићевић, Гаврило Чорлија, Душан Керкез, Јово Мишељић, Павле Делибашић... Осим квалитетних играча који су тада играли, и финансијска ситуација је била много боља, клубови су имали већу подршку. Сада је друга ситуација, клубови немају новца да доведу квалитетне играче. Из те генерације Леотара шест или седам играча још увек игра у Европи.

* ГЛAС: Леотар је послије тога ишао у квалификације за Лигу шампиона, а Вас је пут одвео у Београд у дрес Црвене звезде. Да ли жалите што нисте остали?

СТОЈAНОВИЋ: Наравно. Тражио сам од Драгана Yајића, који је тада био председник Београђана, да останем још шест месеци на "Полицама", јер сам сматрао да бих могао много да допринесем Леотару у квалификацијама, али и да ја сам имам већу корист. Тада је била створена одлична атмосфера у граду, на стадиону, у целом окружењу... Међутим, био сам играч Звезде на позајмици у Леотару, тражили су од мене да се вратим и тако сам морао да поступим.

* ГЛAС: Услиједила је сезона у "црвено-бијелом" дресу и чини се да нисте добили довољно простора да се докажете код Славољуба Муслина?

СТОЈAНОВИЋ: Када сам се вратио на "Маракану", ту су већ на мојој позицији били Никола Жигић и Марко Пантелић, који су, разумљиво, имали више кредита од мене. Са друге стране, њих двојица су у тандему играли доста добро и дали су много голова. Лично сам ипак очекивао већу минутажу. Aли, и то мало што сам добијао, користио сам на најбољи начин и стигли смо до дупле круне. Онда је уследила инострана каријера и повратак прво у Србију, па у Леотар.

Хуго Брос

* ГЛAС: Имали сте сукоб са тренером Генка Хугом Бросом. Шта се дешавало у том периоду?

СТОЈAНОВИЋ: Претходни тренер Генка Рене ван дер Ејкен добио је позив белгијског ФС, који је прихватио, а на његово мјесто је дошао из Aндерлехта Хуго Брос. Он је годину раније у Бриселу имао сукоб са Ненадом Јестровићем и није баш волео играче из бивше Југославије. Много играча је склонио. Чак је и Енгелара, који сада игра за ПСВ, отјерао из екипе. Трпео сам то месецима, добијао шансу "на кашичицу" и опет постизао голове. Aли нон-стоп сам био у другом плану. После тога нисам више могао да трпим. Дошао сам у сукоб са њим и затим прешао у Брисел на позајмицу.

Русија

* ГЛAС: У Бриселу сте се кратко задржали, дошао је позив из руске Луч Енергије и промијенили сте земљу?

СТОЈAНОВИЋ: У Русији сам провео годину и по, имао такође лепу сезону. То је био први клуб у каријери са којим сам се борио за опстанак, јер сам са Леотаром, Звездом и Генком увек био међу кандидатима за титулу. Једини сам играо у шпицу, имао неке дефанзивне задатке, па нисам постигао толико голова као раније, али сам и поред тога био јако задовољан. Када су у питању игре, али и финансијски део.

Војводина, па Јавор

* ГЛAС: Вратили сте се у Србију. Је ли било носталгије?

СТОЈAНОВИЋ: Имао сам понуде из Белгије и Јужне Кореје. Међутим, вукла ме је носталгија. Нисам видео супругу и децу скоро седам месеци и то је пресудило да се вратим у Србију. Већ сам био финансијски задовољан. Уследио је позив председника Бате Буторовића, потписао сам за Војводину на једну годину. Међутим, од првог дана сам имао проблема са повредама, нисам пружио у Војводини колико сам требао. После тога сам отишао у Јавор на позајмицу и из Ивањице дошао поново у Леотар.

Црвена звезда

* ГЛAС: Како гледате сада на ситуацију у Звезди, кроз шта је све клуб са "Маракане" прошао у претходном периоду?

СТОЈAНОВИЋ: Пратим Звезду свакодневно и интересује ме све што се догађа у клубу и око њега. Звездино сам дете и кад сам био у иностранству, стално сам био у контакту са бившим саиграчима. Тешко ми је због свега што се дешава, али верујем да ће поново да буде као што је било раније. Добро.

Тренери

* ГЛAС: Од којег тренера сте највише научили?

СТОЈAНОВИЋ: Првим корацима су ме научили Тома Милићевић, покојни Жота Aнтонијевић и Стеван Остојић. Од свакога сам понешто научио, што ми је касније много ваљало у каријери. У првом тиму радио сам са Ратком Достанићем, Славољубом Муслином, Зораном Филиповићем и Љупком Петровићем. Све су то добри тренери, али Муслин је некако највише по мом укусу. То је човек који у сваком моменту зна шта и како треба и човек који је пре свега велики ауторитет. У иностранству је то свакако Рене ван дер Ејкен, који има фудбал у малом прсту и који је велики човек и личност.

Породица

* ГЛAС: Супруга Јелена и кћерке Миа и Теа су стално уз Вас. Колико Вам значи њихова подршка?

СТОЈAНОВИЋ: Много ми значи породица и настојим да што више проведем с њима. Увек су ту за мене, али и ја за њих. Моје девојчице су стално насмејане и када њих видим, моментално заборавим на све проблеме. Деси се свакоме да изгуби утакмицу, да промаши пенал, али поред њих све се лакше преброди. Поред две близнакиње Мие и Тее, супруга Јелена је у другом месецу трудноће и очекујемо треће дете. Срећан сам уз њих.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.