Многи долазе и одлазе, али Сладојевић остаје
Мркоњић Град - Изрека каже да се тренери дијеле на оне који су добили отказ или ће га добити, те да свима њима једна путничка торба увијек спакована стоји у ходнику. Ипак, то не важи за стратега кошаркаша Младости.
Горан Сладојевић започеће девету сезону на клупи екипе из Мркоњић Града, по чему је рекордер у Лиги БиХ и на овом просторима, ако не рачунамо неке екипе које наступају у нижим полуаматерским или аматерским ранговима такмичења. Испред њега је само Душко Вујошевић, који је девет година заредом провео на клупи Партизана, па тако Сладојевић има прилику да на крају сезоне достигне црногорског стручњака. Ипак, није одмах добио функцију главног тренера већ је двије сезоне био помоћник, тако да је у клубу пуну деценију. За то вријеме је дочекао многе руководиоце, директоре, а да не причамо о играчима, али је заједничко за све - испратио их је и наставио свој посао.
- Био сам асистент Зорану Шпирићу, затим је дошао Бобан Јанковић, који је одрадио полусезону да би онда управа мене поставила на мјесто првог тренера - присјећа се Сладојевић.
Рођен је у Варешу 1967. године и кошарку је почео да игра у шестом разреду основне школе, а на његово опредјељење за бављење овим спортом највише је утицала златна генерација Босне из Сарајева.
- Када је Босна постала шампион Европе сви смо почели да играмо кошарку, што је и било разумљиво, јер су "студенти" у том тренутку били далеко најпопуларнији тим на овим просторима, па се на сваком кораку играла кошарка. Са Варешом сам играо у Републичкој лиги да би послије тога наступали у регионалној лиги, док сам у Мркоњић Град стигао 1993. године - казао је Сладојевић.
Играо је позицији плејмејкера и једну сезону наступао је за клуб из Бијелог Поља, потом се вратио у Младост, онда играо за Горцу из Шипова, да би каријеру завршио 2001, када је покидао Ахилову тетиву, баш у дресу Мркоњићана. Шансу на клупи добио је сасвим случајно.
- Након завршетка каријере почео сам да радим у шумском газдинству, да би ми тадашњи предсједник клуба Горан Милановић понудио прилику да се окушам као тренер. Мислио сам да ће то бити нешто кратко, али ево остао сам све ове године. Лијепо је, па нека траје колико траје - истакао је Сладојевић.
Док је био играч идол му је био непревазиђени Мирза Делибашић, да би послије тога волио да гледа како играју Дражен Петровић, Тони Кукоч, Дејан Бодирога, Владе Дивац, Александар Ђорђевић... док од активних играча посебно цијени Милоша Теодосића. Од тренера није могао никога посебно да издвоји, јер прати рад свих српских стручњака, а као тренер радио је са доста играча, међутим, тројицу је посебно истакао.
- То су Ранко Велимировић, Милош Коматина и Војин Свилар. И остали су били добри или бољи кошаркаши, исто тако и људи, али су њих тројица оставила посебан печат у клубу и напросто сам уживао радећи са њима - нагласио је Сладојевић.
Трофеји
Када су у питању трофеји до њих се не може доћи лако, јер су годинама уназад у Републици Српској доминирали бањалучки Борац, па затим Игокеа. Ипак, са Младости је освојио два Купа Републике Српске, што су највреднији трофеји у историји клуба. Играли су неколико финала, док су пет пута били полуфиналисти плеј-офа Лиге БиХ. Сладојевић је четири пута био селектор репрезентације Републике Српске на кошаркашком Сабору који организује Кошаркашки савез РС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.