Давор Перић - Рат зауставио доминацију Борца

Дарко Грабовац
Давор Перић - Рат зауставио доминацију Борца

Бањалука/Лијеж - Бивши рукометаш Борца и некадашњи репрезентативац Југославије Давор Перић, који годинама живи и ради у Белгији, био је члан друге златне генерације великана из Господске улице, која је 19. маја 1991. године освојила Куп IHF.

Данас, 22 године касније, са сјетом прича о подвигу једне младе и даровите генерације рукометаша Борца коју је, нажалост, рат расуо.

- Освојили смо пехар да се памти за сва времена! Нико се није надао да можемо приграбити Куп IHF, па ни ми рукометаши. Ишли смо од утакмице до утакмице и ето посрећило нам се да послије оне славне генерације која је 1976. године освојила Куп шампиона и ми донесемо један европски трофеј у Борчеве витрине. И послије 22 године живе сјећања на готово све те утакмице и ону чувену у Москви против ЦСКА када смо освојили велики пехар. У првој финалној утакмици у Бањалуци славили смо са 20:15, а у реваншу у Москви смо били поражени са 23:24, што је било довољно за коначан тријумф - прича Перић.

Истиче да је тих дана било дивно бити играч Борца, да је поред суморне свакодневице над којом се надвијао рат, рукомет на тренутак одагнао све проблеме.

- Сви су нас препознавали на улицама, честитали, тапшали по раменима... Идуће, 1992. године освојили смо Куп Југославије који се том нашом побједом угасио. Да није било несрећног рата, вјерујем да бисмо харали Југославијом сљедећих година - каже Перић.

Стасити Бањалучанин био је и члан репрезентације Југославије.

- Тада сам играо са Неђом Јовановићем, Драганом Шкрбићем, Игором Бутулијом, Ацом Кнежевићем, Ненадом Перуничићем...

Била је то веома снажна репрезентација, чије је вријеме тек долазило и која је требало да се докаже, али су санкције учиниле своје - казао је Перић. 

Перића су потом рукометни путеви водили преко Пролетера, шпанских Валенсије, Сан Антонија и Алтее, све до Лијежа, гдје данас успјешно гради тренерску каријеру.

- У Белгији сам се скрасио. Супруга Корин је Белгијанка, а у рукометним водама наслиједила ме кћерка Тамара (13). Одлично игра и једна је од најперспективнијих играчица Лијежа. Син Лука (8) има неке друге погледе на спорт. Задовољан сам на свим пољима. Дуго сам био играч у Лијежу, а сада водим ту екипу и при врху смо у белгијском првенству - наглашава Перић.      

Још додаје да је белгијски рукомет на аматерским основама, тако да се још бави приватним послом.

- Зато Борац пратим онолико колико ми обавезе допуштају и најрадије се сјећам оних дана славе и успјеха из 1991. године. У контакту сам са бившим саиграчима. У мојој екипи имам два играча са југословенских простора, Марка Попиводу и Сашу Ђокића, тако да са њима и нашим Бањалучанином, познатим тренерским именом Предрагом Пецом Дошеном, одагнавам носталгију. Окренут сам послу, породици и рукомету, што ме испуњава - закључио је на крају Перић. 

Екипа

Најискуснији у Борцу који је 1991. освојио Куп IHF био је Златан Арнаутовић, а заједно са Перићем тада су црвено-плави дрес носили: Александар Кнежевић, Јани Чоп, Сењанин Маглајлија, Самир Незиревић, Андреј Голић, Драган Марковић, Горан Ступар, Драшко Пртина, Мустафа Торло и Мехмедалија Мулабдић. Тренер је био Велимир Петковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана