Ученик и учитељ из Игокее шампиони Европе: Илић узео пехар пред Бертансом и Порзингисом

Члан Игокее, рођен у Вишеграду 2000, био је узданица селектора Александра Бућана и добио част да као први међу једнакима преузме трофеј којег је и прошле године освојила Србија. “Орлићи” су у финалу били бољи од домаћина - 99:90, а током церемоније се десила и помало комична ситуација. Наиме, Илић је узео пехар од дјечака који га је носио према предсједнику ФИБА Европа Тургају Демирелу, а који је он требало да му уручи. Када је схватио да је свечано уручење обављено пријевремено, уз осмијех је додао пехар Демирелу који му га је, такође насмијан, потом предао како је протоколом било и планирано.

- Нисмо се спетљали, већ је то била договорена фора између нас играча (смијех). Све је дошло некако спонтано, изненада и није мала ствар подићи пехар шампиона Европе пред 10.000 људи. Осјећај да сам постао шампион је неописив. Под утиском сам и још нисам свјестан да сам постао шампион Европе. Остварио ми се један од најважнијих снова у животу - изјавио је Илић за “Глас Српске”.

Капитенска трака није му правила притисак, али је казао да су морали доста тога да се одрекну да би стигли до врха.

- Нисам уопште имао оптерећење. Част ми је што сам добио повјерење својих саиграча као и стручног штаба да будем капитен. То ми је дало још већу мотивацију и снагу, као и позитивну обавезу. Тешко је доћи на врх чиме год да се бавите и иза нас није нимало лак период. Имали смо мало мање од мјесец и по припрема и мораш да будеш максимално спреман те да се доста тога одрекнеш. Ипак, када играш за своју земљу, онда је то доста лакше - рекао је Илић.

Истакао је да су му највеће проблеме задавали доминантно високи играчи.

- На оваквом првенству сваки противник је тежак на свој начин. Ниједна екипа не игра на исти начин, тако да је свака припрема за утакмицу другачија. У групној фази смо се намучили са Црногорцима, а у елиминационој фази против Нијемаца. Прву утакмицу на шампионату изгубили смо од Литваније, али нам је велика пожртвованост у трећој четвртини тог меча као и побједа против Њемачке показала пут до злата. Једноставно када имате циљ да освојите нешто, вас не занима противник који вам стоји на путу, већ сам циљ - казао је Илић.

У стручном штабу Србије био је његов учитељ из Игокее Жарко Милаковић који је казао да су уложили велики труд да дођу до трофеја и да су пресрећни због великог резултата, те да је ово велики подстицај за момке који на велика врата улазе у сениорску кошарку.

- Побједом против Велике Британије у групи направили смо најважнији посао, тако да смо утакмицу против Црне Горе могли и да изгубимо, али смо се вратили након великог минуса. Преломна и најтежа утакмица била је са Њемачком у четвртфиналу јер је противник дошао спреман у такмичарском ритму и када смо њих добили, знали смо да можемо побиједити и Французе у полуфиналу. С њима смо играли у Вршцу и добро смо их познавали - рекао је Милаковић.

Финале је описао као величанствен догађај.

- Играли смо у дворани пред десет хиљада људи, а колико су домаћини жељели ову титулу, свједочи чињеница да је на њиховој клупи сједио некадашњи селектор Летоније Аинарс Багацкис, док су у публици били Давис Бертанс и Кристапс Порзингис. Ипак, успјели смо да славимо у таквој атмосфери, што даје посебан тон трофеју - рекао је Милаковић.

Нагласио је да је ово био један од најјачих шампионата у посљедње вријеме.

• Само четири од 16 екипа дошле су да изборе опстанак, док је осталих 12 дошло да се боре за титулу и узму медаљу па су многи веома разочарани отишли кући. Скаути који су били на турниру казали су да одавно нису видјели овако јако такмичење. Уједно, било је квалификационо и првих пет екипа изборило је наступ на Свјетском првенству - изјавио је Милаковић.

Колекција медаља

Под именом Србија репрезентацији је ово четврто злато (2007, 2009, 2017, 2018), једно имају као Србија и Црна Гора, док су сребра освајали 2011. и 2014, а бронзу 2012. као Србија, а 1996. као СР Југославија. Као СФРЈ стигли су до пет злата, четири сребра и двије бронзе.

Дупла титула

За најкориснијег играча Европског првенства у Риги проглашен је Марко Пецарски. Заједно са саиграчем Филипом Петрушевим увршћен је у најбољу петорку шампионата. Занимљиво је да је њима двојици ово друга титула заредом јер су и прошле године били дио екипе која је славила на ЕП у Братислави. Поред њих, најбољу поставу шампионата чине још Артрус Жагарс (Летонија), Никита Михајловски (Русија) и Жоел Аџаји (Француска).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.