Саша Илић за “Глас Српске”: Сад је стварно крај

Легендарни ас одиграо је посљедњи првенствени меч против Пролетера (2:0), што му је био 875. у дресу вољеног клуба. Опроштајни говор остао је на листу папира у џепу, јер су га емоције преплавиле толико да је одлучио да и не покуша да га прочита... Послије преспаване ноћи у разговору за “Глас Српске” присјетио се неких момената из невјероватног путовања које је трајало пуне 33 године, од првог тренинга до утакмице са Новосађанима.

- Партизан је љубав и емоција. Нешто најдраже и највеће што имам, осим чланова породице. Део мог живота и пре 1986. године, када ме је отац довео на први тренинг. Тако ће бити и даље, без обзира на то да ли остао у клубу или не, јер без Партизана не могу ни дан - почео је причу Илић.

ГЛАС: Ваш опроштај увеличало је петнаестак хиљада навијача и много садашњих и бивших асова Партизанове породице. Која је Ваша порука за њих и све остале навијаче?

ИЛИЋ: С обзиром на то какву сезону имамо, пријатно сам изненађен бројем навијача. И то је најлепша потврда да сам их нечим задужио... Све што могу да кажем јесте велико хвала, како њима, тако и бившим и садашњим спортистима, којих је било заиста много. Не бих да их набрајам, да неког не прескочим, али су ми учинили велику част што су дошли на мој последњи меч.

ГЛАС: Дрес са бројем 22 више нико неће носити на леђима. Како гледате на чињеницу да је то први број који је повучен из употребе?

ИЛИЋ: То је одлука руководства клуба. Волео бих да ме неко надмаши по броју мечева и да не будем усамљен у овој категорији, али какво је време, сумњам да ће се то скоро десити. 

ГЛАС: Како сте одабрали број 22?

ИЛИЋ: У првој сезони добио сам број један одлуком економа Гаврана. Било је другачије време, а ми млади нисмо могли много да бирамо. Пред почетак друге сезоне рекао ми је: “Ти, мали, узимаш 22.” Нисам питао зашто је тако одлучио, било ми је битно само да добијем број. Временом сам га заволео, постао је мој заштитни знак и, ето, дружио сам се с њим 20 и кусур година.

ГЛАС: Одиграли сте 875 утакмица у дресу Партизана, можете ли да одаберете неке које буде посебне емоције?

ИЛИЋ: Дефинитивно су утакмице са Андерлехтом и Њукаслом, када смо ушли у Лигу шампиона, на врху листе. Сваки дерби, посебно онај у којем смо победили, прича је за себе. Радо се присетим оних који су одлучивали о шампиону, памтим голове Раће Петровића и Милоша Јојића. Да не будем нескроман, памтим и неке своје голове против Звезде. Сећам се и прве утакмице против чачанског Борца 1996. године... Ма, има ту много лепих и мање лепих сећања, могао бих овако до сутра.

ГЛАС: Постоји ли играч којем сте се дивили?

ИЛИЋ: Одлично знам историју Партизана, тата ми је као дечаку причао о његовим идолима, а ево и ја сам био савременик многих. Имао сам срећу да играм са великим асовима, али је Драган Ћирић за мене савршенство. Оно што је он могао није могао нико други. Сплетом околности није направио колико је могао, а они који су играли с њим знају шта је све био у стању да уради.

ГЛАС: Поштеним односом купили сте и навијаче Црвене звезде, који су Вам недавно дали до знања колико Вас поштују?

ИЛИЋ: Признајем да сам дирнут њиховим гестом, а посебно ми је драго што се исти дан од дреса Звезде опростио и мој пријатељ Ненад Милијаш. Изузетно смо присни, били смо цимери у репрезентацији. Трудили смо се да градимо поштовање једни према другима, давали смо одмерене изјаве, јер је то једини исправан пут у односима два највећа клуба.

ГЛАС: Да ли ћете остати у клубу и по завршетку сезоне?

ИЛИЋ: Највише бих волео да освојимо Куп у четвртак, јер је свака сезона коју Партизан заврши без трофеја промашена. Верујте да размишљам само о томе, а не шта ће бити касније. Било је неких разговора са руководством клуба, али још ништа не могу да кажем. Како год, Партизан ће бити моја кућа.

Новац никад није био приоритет

ГЛАС: Нисте журили да одете у иностранство, а рано сте се и вратили. Негдје другдје сигурно бисте много више финансијски профитирали?

ИЛИЋ: Нисам одрастао у времену и окружењу где је новац имао толики значај. Немам за чим да жалим јер ми је Партизан дао много више него што сам ја њему вратио. Имао сам срећу да дуго трајем и обележим један период, а новац и бројке увек су били у другом плану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.