Igor Rakočević o košarci, uspjesima reprezentacije, životu i hobijima za Glas Srpske: Muzika i sportski automobili su moje strasti

Igor Rakočević o košarci, uspjesima reprezentacije, životu i hobijima za Glas Srpske: Muzika i sportski automobili su moje strasti 31.12.2017 11:47 | Ivan Dragičević, Drago Gajić

Crvena zvezda je porodična tradicija kod Rakočevića. Modernu eru kluba sa Malog Kalemegdana obilježio je Igor, koji je ljubav prema košarci naslijedio od oca Gorana. Njegov tata bio je šampion Jugoslavije i osvajač Kupa pobjednika kupova, a Igor je uspio da ga nadmaši. Sin Ivan započeo je svoju priču i Rakočevići se nadaju da bi mogao biti najbolji u porodici

Prve košarkaške korake osmogodišnji Ivan napravio je u Zvezdi, kažu da se izdvaja od generacije, a kako i ne bi kada ima nevjerovatne genetske predispozicije. Tata je tri puta bio najbolji strijelac Evrolige i po tome je jedinstven na Starom kontinentu.

- Ima moj pobednički karakter, ne igra da bi se zabavio već da bi pobedio. Drago mi je što je odabrao Zvezdu, ali nije uzeo moju osmicu. Izabrao je broj četiri i zbog toga mi je malo krivo - rekao je Rakočević u razgovoru za "Glas Srpske".

GLAS: Sada ste funkcioner u Košarkaškom savezu Srbije, kako gledate na reprezentativno ljeto?

RAKOČEVIĆ: Prezadovoljni smo ostvarenim rezultatima, seniorsko srebro, juniorsko zlato i bronzana medalja sa kadetima na evropskim prvenstvima daju nam za pravo da se radujemo. Ostaje žal zbog seniorskog zlata, bilo bi osvojeno da smo imali dve povrede manje.

GLAS: Prethodne dvije godine bile su problematične za mlađe selekcije. Je li Srbija prevazišla te probleme?

RAKOČEVIĆ: Srbija je nepresušan izvor talenata zbog tradicije i dobre košarkaške škole. Jedini problemi koje smo imali su otkazi pojedinih igrača, neki su bili opravdani, neki nisu, a to direktno utiče na rezultat.

GLAS: U svim selekcijama nastupaju igrači iz Republike Srpske (Kuzmić, Todorović, Glišić, Ilić...). Koliko je ovo područje važno za srpsku košarku?

RAKOČEVIĆ: Cilj mi je da svako naše srpsko dete ima podjednaku šansu da se izbori za nacionalni dres, bilo da je rođeno u Zvorniku, Bijeljini ili Beogradu, tako da su sva područja i regije veoma značajni.

GLAS: Bili ste najubojitiji evropski strijelac dugi niz godina. Niste se tako davno penzionisali, ali možete li da ocijenite razliku u košarkaškim trendovima?

RAKOČEVIĆ: Poprilično se razlikuju, sve ređe ćemo viđati igrače i strelce poput Huana Karlosa Navara, Bogdana Bogdanovića ili mene. Za to krivim trenere koji igračima zabranjuju kreativnost, maštu i samim tim ubijaju lepotu igre i improvizaciju na terenu.

GLAS: Dotakli ste NBA ligu, ali se tamo niste zadržali, da li je tada bilo teže nametnuti se nego danas?

RAKOČEVIĆ: Mnogo je lakše otići preko bare nego u moje vreme. Amerikanci su sada potpuno prihvatili Evropljane, više nije pitanje da li neko može da igra NBA već da li će dobiti šansu. Otud iz sezone u sezonu imamo rekordan broj evropskih igrača u Americi.

GLAS: Posljednje sezone vodili ste duele sa Bogdanovićem, kojeg smo ranije pomenuli. I tada se pričalo da je NBA kalibar, jeste li Vi znali da će postati ovako dobar?

RAKOČEVIĆ: Bogdan mi je u poslednjoj sezoni dao 15 poena na jednoj utakmici i to su mi neki ljudi zamerili u smislu da nisam igrao dobru odbranu. Sledeće godine kada nisam bio deo ekipe, davao je po 35 poena. Tako je to kada moraš da čuješ glas neznalica. Znao sam da će postati ovako dobar igrač i nosilac reprezentacije.

GLAS: Po završetku igračke karijere posvetili ste se džijudžicuu. Jeste li taj sport izabrali zbog adrenalina ili iz nekih drugih razloga?

RAKOČEVIĆ: Ništa ne može da se poredi sa adrenalinom punog "Pionira" i mojih "delija". Obožavam da se takmičim i zato sam odabrao džijudžicu. Učestvovao sam na takmičenju u Makedoniji i osvojio zlatnu medalju.

GLAS: Koliko su moderne tehnologije uzele maha pa djecu sve rjeđe viđamo sa loptom?

RAKOČEVIĆ: Šta tu da pričam kad sam pola života proveo na fliperu i video-igricama (smijeh). Mobilni telefoni sa igricama, društvenim mrežama i ostalim stvarima su veliko zlo. Ljudi se otuđuju i sve manje neposredno komuniciraju.

GLAS: Pored džijudžicua, imate još neke ljubavi i hobije. Hoćete li ih podijeliti sa našim čitaocima?

RAKOČEVIĆ: Kolekcionar sam stripova i niko u Srbiji ne može da se poredi sa mnom. Imam sve "Dilan Dog" stripove koji su izašli u Srbiji i Hrvatskoj, te prvih 200 brojeva "Alana Forda". Oduvek sam voleo sportske automobile, "nisan GTR" je za svoju cenu najbolji auto na svetu. Najdraži mi je ipak "micubiši evolušn 7". Posebnu strast imam prema muzici, a najviše volim grupu "Ajron Mejden". Slobodno vreme u narednoj godini odredio sam prema njihovim koncertima pa sam već kupio karte za pet nastupa. Destinacije će biti Berlin, Stokholm, Zagreb, Trst i Arnhem. Jedva čekam da krenemo, jer će biti sjajno.

GLAS: Za kraj, vraćamo se na košarku, gdje je imamo nezavršenog posla. Poslije tri srebra vrijeme je za zlato, može li Srbija da pobijedi SAD?

RAKOČEVIĆ: Želimo da nastavimo kontinuitet osvajanja medalja, a najveći cilj je da skinemo Amerikance sa trona. Živimo za to.

Zvezda solidna

GLAS: Nemoguće je ne spomenuti Zvezdu u razgovoru sa Vama. Kako vidite ovosezonski tim?

RAKOČEVIĆ: Tim mi deluje solidno, sa dobrim trenerom, ali za nijansu slabiji od prošlogodišnjeg. Treba im dati vremena, jer su se desile velike promene i ništa ne može da se uradi preko noći.

Poruke fanova

GLAS: Nedavno ste dobili poruku jednog dječaka kojem ste inspiracija za igranje košarke. Koliko Vam to znači sada pošto ste u igračkoj penziji?

RAKOČEVIĆ: Mnogo mi znači svaka poruka tog tipa. Prija mi i dalje saznanje da moj trud nije bio uzaludan. Očigledno je da sam ostavio neki trag i da se moj rad ne zaboravlja.



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica