Дејан Милосављев, голман Вардара за “Глас Српске”: Вардар није клуб већ породица

Чудо, много веће него 2017. године, ако се зна да су играчи и стручни штаб поноса Македоније, али и региона, практично препуштени сами себи. Власник Сергеј Самсоненко одавно је саопштио да ће се на крају сезоне повући из клуба, а од тада до данас рукометаши су практично играли без примања с обећањима која лебде у ваздуху и новцем који имају само на папиру. Као колектив који углавном чине професионалци, а добро се зна да они баш не играју за емоцију него за нешто много конкретније, чекао се само тренутак када ће почети да тоне Вардаров брод... Све је кулминирало у претходних мјесец дана, када је и званично објављено да су сви играчи слободни у избору нове средине, а многи су већ потписали приступнице у друге клубове.

Ипак, то се није десило, Скопљаци су поносно одбили да устукну и још једном стигли на врх, фантастичним побједама против Барселоне у полуфиналу (29:27) и Веспрема у борби за трофеј (27:24). Врло битан, можда и најконстантнији члан Вардара био је српски голман Дејан Милосављев, који је за “Глас Српске” покушао да пренесе све што се дешавало у “Ланксес арени”, али и током ноћи славља, у којој није било спавања.

- Ма, какво спавање, нико није помишљао на то. Бојали смо се да бисмо тиме нешто пропустили... Не могу да опишем осећај поноса у грудима. Стварно фантастично. И много старији момци од мене који су подигли доста трофеја говоре да је ово нешто посебно. Мислим да је ово чудо које нико није очекивао, сви су нас отписали, али ми смо успели да померимо границе - у даху је рекао Милосављев.

ГЛАС: Да ли је било суза током прославе с обзиром на цјелокупну ситуацију и чињеницу да би клуб преко ноћи могао да се врати на много нижи ниво ?

МИЛОСАВЉЕВ: Било је врло емотивно, текле су и радоснице и тужне сузе. Када би неко нешто рекао у свлачионици, нисмо могли да контролишемо емоције. Свесни смо да је ово крај лепе приче, али смо се потрудили да је окончамо онако како Вардарова армија навијача и Македонија то заслужују. Због тога су осећања била врло помешана...

ГЛАС: Како сте успјели да оставите по страни све проблеме који су вас притискали и урадите оно што је наизглед било немогуће?

МИЛОСАВЉЕВ: Од тренутка када сам дошао у Скопље видео сам да Вардар није обичан клуб. То је породица у сваком смислу те речи. Група момака каква ће тешко поново да се састави. То је кључ свих наших успеха. Да није тако, одавно би се распали и ко зна где би сада били.

ГЛАС: За спортисте с ових простора, нажалост, није необично да чекају зарађени новац и по неколико мјесеци. Како сте успјели да убиједите оне који долазе из много сређенијих друштава да издрже до краја?

МИЛОСАВЉЕВ: Нама Балканцима је оваква ситуација, нажалост, домаћи терен. Али, верујте да су се и остали врло лако уклопили, уосталом то говори и резултат. Знали смо да ћемо остати уписани у књиге и да ћемо развеселити хиљаде навијача. Тиме смо се водили, уз, наравно, чињеницу да смо, пре свега, пријатељи, па тек онда рукометаши.

ГЛАС: Може ли послије трофеја да се наслути у ком правцу ће клуб, да ли постоји шанса да се све некако промијени преко ноћи, као што се отприлике и срушило?

МИЛОСАВЉЕВ: Искрено, нисмо размишљали о тако озбиљним темама. Дружили смо се, уживали... Урадили смо све што је до нас да овај пројекат настави да живи. Надам се да ће градске власти, а нарочито држава, стати иза клуба, који је најбољи амбасадор не само Македоније него и рукомета као спорта уопште.

ГЛАС: Да ли сте задовољни својим наступима ове сезоне? Дефинитивно сте израсли у једног од најбољих голмана свијета.

МИЛОСАВЉЕВ: Морам да кажем да смо ово урадили као колектив јер без одбране какву су играли моји саиграчи не бих имао никакве шансе. Посебно бих истакао Даиниса Кристопанса, у кога сам имао огромно поверење. Ту је, наравно, и тренер голмана Дејан Перић, уз кога сам значајно напредовао. Његове анализе и савети су нешто непроцењиво.

ГЛАС: У новој сезони очекује вас ново доказивање с обзиром на то да ћете каријеру наставити у Фиксе Берлину, код бањалучког стручњака Велимира Петковића.

МИЛОСАВЉЕВ: Без обзира на све, Бундеслига је сан свих рукометаша. Надам се да ћу се добро уклопити и доказати у најбољој лиги света и да ћу са својим новим клубом имати много успеха.

Увијек спреман за Србију

ГЛАС: Немате много времена за одмор јер репрезентацију Србије очекују два изузетно важна меча у квалификацијама за Европско првенство. Имате ли снаге за утакмице са Белгијом и Швајцарском?

МИЛОСАВЉЕВ: Умор и емотивно пражњење никада нису и не треба да буду изговор, а нарочито када се ради о репрезентацији. Даћу све од себе да упишемо те две победе. Немамо много избора уколико желимо на Евро. Имамо младу и врло потентну екипу, селектора који нас усмерава и са којим напредујемо, па верујем у позитиван исход.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.