Bivši rukometaš Žikica Milosavljević za Glas Srpske: Prolazak grupe samo bi gurnuo stvari pod tepih

Rezultati i igra nisu bili na nivou, jasno je i običnim posmatračima koji i očima navijača uviđaju loše stvari, a trenerske oči sigurno još mnogo otvorenije i detaljnije. Mnogo je onih koji su zadužili srpski rukomet i koji imaju pravo da kažu kada nešto nije u redu, a jedan od njih svakako je trostruki osvajač medalja na velikim takmičenjima Žikica Milosavljević. Aktuelni strateg Konjuha analizirao je za "Glas Srpske" bez dlake na jeziku sve što je uočio i što mu para dušu u ovim neobično toplim zimskim danima.

- Igra je bila katastrofalna, nemamo tu šta mnogo da pričamo. Možemo samo da tražimo razloge zašto je takva, a po meni ima ih mnogo. Mogli smo i da očekujemo ovako nešto posle pripremnog perioda i niza poraza, ali da će biti baš ovoliko loše, nisam mogao da predvidim. Pripreme su tu da ekipa raste, kako igrački tako i psihološki, da igrači osete sigurnost i veru u sebe. Čini mi se da ništa nije urađeno. Druga stvar je izbor igrača, koji po meni nije najsrećniji - apostrofira Milosavljević.

Rastko Stojković je otkazao pripreme zbog povrede, pa se naknadno priključio odgodivši operaciju, da bi ga selektor Jovica Cvetković na kraju izostavio sa spiska putnika pravdajući takvu odluku povredom.

- Ta situacija je prilično čudna i svima ostavlja mogućnost da je tumači kako hoće. Ne verujem da bi Stojković došao na pripreme da nije mogao da igra, pre bih poverovao da ga Cvele nije poveo jer je smatrao da mu nije potreban. Pa što si ga onda zvao? Sledeće, svi koji prate rukomet znaju da postavka u odbrani nije najsrećnija. Nemanja Zelenović kroz čitavu karijeru u odbrani igra na poziciji dva, a u Hrvatskoj je krajnji igrač, da bi na broju dva bio Bojan Beljanski, koji celi život igra na trojku ili četvorku. Mijajlo Marsenić ima dosta klupskog, ali vrlo malo reprezentativnog iskustva. Nemanja Obradović je skupio jedva 20 treninga u nacionalnom timu, a igra na toliko odgovornoj poziciji. Pri tome zna da povuče kontru, ali redovno izlazi iz igre kako bi neko drugi igrao u napadu - analizira Milosavljević.

Igra u napadu nije ništa bolja, a nekada jedan od najboljih krilnih igrača svijeta i zvanično najbolje krilo Svjetskog prvenstva 2001. godine, kada je Jugoslavija osvojila bronzu, navodi nekoliko razloga zašto je to tako.

- Petar Nenadić je virtuoz, to niko ne može da mu ospori. Ali i pre njega je bilo većih virtuoza pa su se podredili uspehu reprezentacije. On to nije uradio i džaba nam njegova tri vanserijska poteza u deset napada kada ostali ne mogu da dođu do svog nivoa. Rukomet nije trka na 100 metara, pa izađeš na stazu, istrčiš i pobediš. Rukomet je kompleksniji sport, treba sve da se uklopi u celinu. Imamo četiri odlična krila, a dali su do sada golove koje možemo izbrojati na prste. Nije do njih, pogodili su sve što su mogli, ali nisu imali lopti. To su činjenice, nemam nameru nikoga da kritikujem, naprotiv. Ovo je ono što su svi videli - naglasio je Milosavljević.

Poslije debakla od Hrvatske on se ipak nadao pobjedi protiv Švedske, a sada ne zna šta može da očekuje protiv Islanda.

- Moja generacija je igrala najbolje kada smo bili u bezizlaznoj situaciji. Potajno se nadam takvom raspletu, ali se plašim da bi eventualni prolazak u drugu fazu sve probleme gurnuo pod tepih. Reći će, prošli smo u drugu fazu, to je uspeh, ali ja lično ne vidim da možemo napred sa ovakvim sistemom. U stvari, ne vidim da postoji sistem koji bi doneo boljitak, ne za pola godine ili godinu, nego za olimpijski ciklus - rekao je Milosavljević. 

On bi volio da na klupu reprezentacije sjedne strani stručnjak.

- Još to nismo probali (smijeh). Bez šale, znam da su u igri bili Manolo Kadenas i Raul Gonzales, ali nismo ih hteli. Mislim da bi Kadenas bio idealno rešenje, jer je sarađivao sa mnogo naših igrača, poznaje mentalitet i ima veliki autoritet. Od naših, mislim da je Nenad Peruničić najbolje rešenje, mada je još neiskusan, a da meni neko predloži, odbio bih. Vrlo je teška situacija, teža nego pre pet godina i bojim se da ćemo teško zaustaviti kola koja idu nizbrdo. Nemamo piramidu, čak se ne zna ni ko su selektori mlađih selekcija, a od toga sve kreće - zaključio je Milosavljević.

Bez skautinga uoči Hrvatske

Milosavljević je iznio i jednu insajdersku informaciju iz nacionalnog tima, koja je poprilično šokantna.

- Znam da igrači nisu gledali video i uradili skauting uoči meča sa Hrvatskom, što je pomalo neverovatno. To se radilo i kada tehnologija nije bila na ovakvom nivou, pre 20-30 godina i nezamislivo je da sada to ne radimo - rekao je Milosavljević.

Bezvoljnost

Ni na licima rukometaša ne vidi se potreban žar.

- Gledao sam kako su Francuzi dobili Norvežane na iskustvo i borbenost. Oni su mnogo veće zvezde od naših momaka, ali padaju na glavu za svakom loptom. Kod nas se to ne vidi ni prilikom intoniranja himne, ni na tajm-autima. Neću da kažem da Cvele nema taj naboj, vidim kako energično vodi utakmicu i znam kako je igrao, ali izgleda da nije ubedio igrače da mogu mnogo više i bolje nego što pokazuju - rekao je Milosavljević.

Favoriti

Glavni kandidati za medalje polako se izdvajaju, a osim standardnih Francuske, Danske i Hrvatske, Milosavljević izdvaja još dvije reprezentacije.

- Dopalo mi se kako igra Norveška, bez obzira na poraz od Francuske. Španci takođe imaju dobru šansu, a od zemalja iz okruženja voleo bih da Makedonci naprave nešto više. Pobeda protiv Slovenije je odlična podloga - naglasio je Milosavljević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.