Б92: Ево зашто Хрвати играју финале, а Срби их гледају с плаже

Б92: Ево зашто Хрвати играју финале, а Срби их гледају с плаже 15.07.2018 12:08 | B92

Ствар је мало компликована. Јесте да Хрвати сада имају скупљи тим, да су освојили више трофеја, да играју у бољим клубовима и да лете на крилима националног заноса, али зар нису у сличној ситуацији били у неком тренутку и српски фудбалери?!

И тешко да је све ово само до Луке Модрића. Биће да су Хрвати пронашли прекидач за “невер гиве уп” мод, онај који је репрезентацији Србије недоступан колико и да се коначно пласира у нокаут фазу на Светском првенству.

Дакле, имали смо и ми генерације, рачунамо и оне са Црногорцима, када су у националном тиму играли трофејни Савићевић, Југовић, Видић, Ивановић, Станковић... Нема шта ти играчи нису освојили. Али, у репрезентацији - ћорак. Имали смо и “национални занос”, јер је Србија 2010. године као самостална држава играла на Мундијалу и, баш као и сада Хрватима, све јој се отварало до полуфинала (Гана је отишла на САД, па на Уругвај).

Није тај Уругвај наивна екипа, али Мундијал је, па не може се до полуфинала преко Панаме и Папуа Нове Гвинеје. И? Завршили су “Орлови” учешће у групи, а већ смо били резервисали карте за Кејп Таун, где се тада играло полуфинале. Дакле, није ни до трофеја, ни до националног заноса.

Протекле две недеље било нам је мало непријатно колико су пута колеге из иностранстрва питале хрватске новинаре како се на њиховом језику каже “тенер цојонес”, “биг баллс”... Јер, шта су то “Ватрени” урадили? Играли су три утакмице у нокаут фази, три пута су губили, против Данске, Русије и Енглеске, три пута се враћали у игру и после продужетака или пенала стигли до финала.

Има нешто ова генерација Хрватске, што друге екипе немају. Имају оно што је имао Новак Ђоковић, када је у тенису постављао рекорде И радио незамисливе ствари. Имају менталну снагу која није карактеристична за балканско поднебље и његове људе. Имају нешто што им не да да кажу: “Успех је и што смо се пласирали (на Мундијал, осмину финала, четврфинале, полуфинале)...”

И после сваке победе у разговору с новинарима у микс зони понављали су исту ствар: “Па, нећемо ваљда сад да станемо?!”

Замислите екипу у којој ниједан играч у трећој утакмици у којој играју продужетке не жели да изађе из игре, у којој играчи од адреналина не знају ни да ли их, нити шта боли, а меч заврше на једној нози (Субашић) или након меча заврше у болници (Перишић).

Оно што је на нас оставило посебно снажан утисак јесте рад селектора Златка Далића. Он је преузео репрезентацију пред последње коло квалификација, кад је било питање да ли ће Хрватска уопште играти на Мундијалу, а онда се кроз бараж с Грчком домогао Русије и овде направио подвиг. Изузетно важан тзренутак био је када је донео одлуку да Николу Калинића, нападача Милана, пошаље кући, без права замене, јер је одбио да уђе у игру с клупе том меча првог кола с Нигеријом.

И одмах на старту шампионата скандал, који је, Далић, ипак, успешно исконтролисао. Заиста је требало бити изузетно храбар и отерати с Мундијала играча вредног 14 милиона евра. Поступак који је подсетио на једну епизоду из српске кошарке чији епилог је био освајање Светског првенства 2002. године у САД.

Није неважна ствар ни то што, на пример, Матео Ковачић, играч Реала и “власник” три трофеја Лиге шампиона, без поговора седи на клупи и улази у игру онда када Далић одлучи да је то потребно. Без поговора и без буке.

Када се у једном тиму сконцентришу квалитет, знање, искуство, упорност, занос и “цојонес”, онда добијете финале Француска – Хрватска. Јер “Триколори” су, бар по нашем мишљењу И по ономе што су приказали, најбољи тим на Мундијалу, а иза њих су Хрвати. Али, тај однос у последњој утакмици не мора ништа да значи.

Ако се питате зашто у ову причу о финалу увлачимо Србију, кад су наши играчи већ и заборавили да су играли на Светском првенству, ево разлога. Зато што смо претходних дана у Москви разговарали са навијачима из Колумбије, Мексика, Кине, Катара... и већина њих мисли да Србија има “вау” тим, баш као што је и хрватски. Али, веома брзо од “имате вау тим”, дођемо до “имате звучна имена, али вам нешто фали”.

Клубови и трофеји не играју важну улогу на Мундијалу, али некада могу да створе јаснију слику о могућностима репрезентације. Наши најбољи играчи чланови су Манчестер јунајтеда, Саутемптона, Роме, Фјорентине, Лација... Најбољи играчи Хрватске играју за Реал, Барселону, Јувентус, Интрер, Милан, Алетико, Ливерпул...

Три Хрвата била су у финалу Лиге шампиона у Кијеву, Модрић и Ковачић (није играо) и Дејан Ловрен (Ливерпул), а сада су и у финалу Светског првенства. Хрвати имају укупно девет трофеја Лиге шампиона: Лука Модриоћ (Реал) 4, Матео Ковачић (Реал) 3, Иван Ракитић (Барселона) 1 и Марио Манџукић (Бајерн) 1, док Срби имају само једну, Бранислав Ивановић (Челси). То је било 2012. године, а од наредне (2013.), па све до ове сваки пут је бар по један Хрват учествовао у освајању трофеја Лиге шампиона. Дакле, последњих шест година.

Од важних трофеја, у пет најјачих европских лига, српски играчи су седам пута били шампиони: Бранислав Ивановић три пута с Челсијем, Немања Матић два пута с истим клубом, и Александар Коларов са Манчестер ситијем.

Када се баци поглед на трофеје Хрвата у лигама “петице” то је да очи заболе. Данијел Субашић је био првак с Монаком, Шиме Врсаљко с Атлетиком има Лигу Европе, баш као и наш Бане Ивановић, Ракитић је трипут био шампион с Барселоном, Модрић (Реал) једном најбољи у Шпанији и три пута “првак света”, Ковачић (Реал) по једном оба трофеја, Перишић шампион са Дортмундом, Манџикић два пута с Бајерном, три пута са Јувентусом, једном првак света, једном је освојио УЕФА Суперкуп, Марко Пјаца (Јувентус) два пута шампион Италије (Јувентус). Чак је и Андреј Крмарић (Лестер) уписао титулу с Лестером, иако је одиграо само два меча у тој сезони, а затим отишао на позајмицу у Хофенхајм.

Број освојених купова и суперкупова само би направио још већу разлику да смо их узимали у обзир. Наступи у клубовима су се одразили и на цену, па тако српски тим вреди 284 милиона, а хрватски 364.

Е, а када већ говоримо о вредности, вероватно сте и сами већ видели да, на пример, на тржишту Сергеј Милинковић-Савић (90) вреди више него Лука Модрић (25) и Иван Ракитић (50) заједно (?!).

Хрвати имају више искуства, више трофеја, више вреде, више им је прва постава имала утакмица него што је наша, која се мењала готово из меча у меч (не само на овом турниру, него је то иначе честа појава у нашем националном тиму), више су желели овај успех и пласман у финале није никаква случајност. Он је само потврда да се ни 1998. године ништа није десило случајно и на “крилима националног заноса”.

Да цео свет прича вашим језиком, било да му је матерњи или други, није мала ствар. То вам даје слободу да свуда путујете и да се не мучите превише око споразумевања са другим народима. У исто време, то вам умногоме одмаже да и ви научите неки други језик. Управо тај проблем имају Британци.

Највећи онлајн међународни претраживач хостела спровео је истраживање које показује да само 51 одсто Британаца зна основе неког другог језика. Штавише, 62 одсто одраслих Британца би волело да боље зна стране језике, како би могли да разумеју културу одређеног града, да разговарају са странцима и да што мање користе туристичког водича. Занимљиво је да је 10 одсто испитаника изјавило да управо због тога никада нису путовали у иностранство.

То значи да један од пет Британаца није обилазио иностранство због незнања још једног језика, а један мали број њих се сусрео са потешкоћама наручивања хране у иносранству. Један од десеторо је ушао у погрешан воз, авион или други вид превоза.

Да страни језик није проблем, чак 12 одсто Британаца би најрадије путовало у Јапан.

Кад смо већ код Јапана, занимљиво је да је забележн пораст Британских туриста од чак 7,5 одсто у периоду од јануара до априла. Британци би такође волели да обиђу Кину, Италију и Русију ако би имали прилике да мало боље науче језик пре тога.

Жикица Бабовић Репортер Б92 у Москви,

ХРВАТСКА
Ловре Калинић Гент 6,50
Данијел Субашић Монако 4,50
Доминик Ливаковић Динамо З. 1,5
Дејан Ловрен Ливерпул 20
Дује Ћалета Цар Ред Бул 10
Домагој Вида Бешикташ 7
Тин Једвај Бајер 5
Ведран Ћорлука Локомотива М. 4
Иван Стринић Милан 4
Јосип Пиварић Динамо К. 2
Шиме Врсаљко Атлетико М 25
Милан Бадељ без клуба 15
Филип Брадарић Ријека 3,5
Иван Ракитић Барселона 50
Матео Ковачић Реал М. 30
Марцело Брозовић Интер М 27
Лука Модрић Реал М. 25
Иван Перишић Интер М. 40
Марио Манџукић Јувентус 18
Марко Пјаца Јувентус 15
Анте Ребић Антрахт Ф. 10
Андреј Крамарић Хофенхајм 27
Никола Калинић Милан 14*отеран
ВРЕДНОСТ: 364

СРБИЈА
Марко Дмитровић Еибар 4 милиона €
Предраг Рајковић Макаби ТА 2,5
Владимир Стојковић Партизан 0,75
Никола Миленковић Фјорентина 9
Милос Вељковић Вердер Бремен 6,50
Урос Спајић Краснодар 5
Бранислав Ивановић Зенит 3
Душко Тошић Гвангжу Р&Ф 2
Александар Коларов Рома 12
Милан Родић Црвена звезда 2,25
Немања Матић М. Јунајтед 40
Лука Миливојевић Кристал П. 15
Сергеј Милинковиц-Савић Лацио 90
Марко Грујић Ливерпул 5
Андрија Живковић Бенфика 18
Душан Тадић Ајакс 15
Адем Љајић Торино 13
Филип Костић Хамбургер 6
Немања Радоњић Црвена звезда 6
Александар Митровић Њукасл 15
Лука Јовић Ајнтрахт Франкфурт 8
Александар Пријовић ПАОК 6
ВРЕДНОСТ: 284 милиона евра



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица