У модерну Нојеву барку продире вода

Агенција
У модерну Нојеву барку продире вода

Осло - "Трезор судњег дана", бункер који је попут модерне Нојеве барке изграђен на острву Спицберген у архипелагу Свалбард, у Сјеверном леденом океану, како би издржао најекстремније услове, суочава се са првим проблемима.

Временски услови с краја 2016. године показали су да објекат није довољно безбједан и да у њега продире вода.

Трезор је саграђен као помоћ човјечанству у случају климатске или нуклеарне катастрофе, односно уништења животне средине.

Бункер, у којем се чува сјемење из цијелог свијета, суочава се са првим потешкоћама, па ће норвешка влада уложити још 10 милиона долара у његово побољшање.

Новац је намијењен трошковима изградње новог бетонског прилазног тунела, као и помоћних зграда које ће преко тунела снабдијевати трезор електричном енергијом у случају нестанка струје, садржати помоћне јединице за расхлађивање и електричну опрему која емитује топлоту.

Архипелаг Свалбард одабран је због своје удаљености од остатка свијета, као и чињенице да на овом мјесту нема земљотреса и активних вулкана, па се сматра безбједним. Пермафрост такође доприноси дубоком замрзавању, самим тим и очувању сјемења.

Ипак, неочекивано топљење пермафроста крајем 2016. довело је до продирања воде у улаз трезора. Упркос томе што сјемење није било директно угрожено, влада Норвешке одлучила је да побољша услове.

Један од највећих изазова са којим се пољопривреда тренутно суочава јесте раст популације, глади и све већи климатски притисак, пише "Индипендент".

- То значи да је потребно да свијет почне да производи веће количине хране која је нутритивно богатија, и то на мањој површини земљишта, са мање воде, мање пестицида и мање ђубрива, како би планета могла да издржи производњу - каже извршни директор међународне непрофитне организације "Кроп труст" Мари Хага.

- Када сам дошла овдје први пут 1985. године, увијек је било леда у фјордовима. Сада никада не можете да видите комплетан ледени покривач - додала је она.

Научници су упозорили да би Сјеверни ледени океан могао остати без леда знатно раније него што се мисли. Према тренутним предвиђањима, то ће се догодити између 2040. и 2050. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана