Сељаци у Кенији ризикују животе због грама златне прашине

AA
Сељаци у Кенији ризикују животе због грама златне прашине

Најроби - Мјештани села у Кенији преживљавају опасном потрагом за златом у рудницима које су прошлог вијека копале компаније британског колонизатора, јавља агенција Анадолија.

Британска компанија "Ростерман" је у периоду између 1930. и 1950. године из рудника у западној кенијској регији Какамега експлоатирала 655.000 тона злата, а хиљаде мјештана те регије данас поново улази у рудничке јаме и ризикујући животе трага за неколико грама златне прашине.

Многи мјештани кенијских села копају властите јаме у потрази за златом, а већи дио њих се одлучио да срећу потражи у старим и напуштеним јамама "Ростерманових" рудника.

Један од кенијских рудара Игнатиус Мбои прича како силази у јаме дубоке око 20 метара и како прво потпорним стубовима осигурава ходнике у јами, а потом громаде стијена разбија на величину да их може у кантама изнијети на површину.

Појашњавајући како те стијене даље обрађују углавном жене које их разбијају чекићима на ситне каменчиће, а потом мељу у прашину, Мбои је казао да су сви пресрећни када послије напорног дана из прашине извуку 20 или 30 грама злата.

Злато продају страним откупљивачима за цијену од 40 долара по граму, а Мбои истиче да су свјесни да је то изузетно ниска цијена, али да немају избора јер ресорно министарство не штити раднике.

- Свјесни смо да је то тежак и опасан посао, али у рудницима ради неколико хиљада мјештана и већ су видно смањени криминал и немаштина у нашим селима - казао је Мбои.

Едвард Сукоине је 25-годишњи рудар који ради за дневницу од 3.000 кенијских шилинга, односно око 30 долара.

- Имам петоро дјеце и сва иду у школу. Знам да је ово опасан посао, али морам радити и зарадити за породицу - казао је Сукоине.

И Даглас Киханда је казао да у Кенији не може наћи бољи посао и да је срећан када добије дневницу од 20 долара.

Кенијски сељаци забринути су што су власти дозволиле великим свјетским компанијама да поново изнајмљују њихову земљу за мало новца и помоћу јефтине радне снаге извлаче милионе долара из њихове земље.

- Знамо да лежимо на земљи пуној злата и да сијемо парадајз и салату на земљи из које немамо могућности да вадимо ту скупоцјену руду. Већина мјештана се одлучи да изнајми земљу страним компанијама за свега 50 долара по дунуму - казао је 49-годишњи Емануел Митинда.

Тренутно највећим рудницима злата у Кенији управља британска компанија "Акација", која је у фебруару прошле године открила нове резерве злата у вриједности од 1,7 милијарди долара.

Странци односе милионе

Бивши сенатор кенијске регије Какамега Бони Књалње казао је да кенијска влада није створила законске оквире за просперитетно искоришћавање природних ресурса.

- Парламент је препоручио да локално становништво добије 20 одсто од експлоатиране руде, а актуелни предсједник земље Ухуру Кенџата је то спустио на свега пет одсто. Богате стране компаније тако нам испред носа односе милионе долара - казао је Књалње.

Указујући и на проблем цијене откупа злата у Кенији, Књалње је казао да су власти одговорне за то што је грам злата у Конгу 60, а у Кенији 40 долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана