Половина генерације З се осјећа усамљено

Под генерацијом З обично се сматрају они рођени од средине деведесетих до раних двехиљадитих.

Прије њих стигла генерација “миленијалаца”, којима се такође приписује да су жељни путовања, самопромоције, сталног напредовања, посла који није “од 9 до 5” и није предуго везан за једно мјесто.

С друге стране, непрестано су под притиском да им је конкуренција прејака и да никад нису довољно добри. Једна од карактеристика таквих генерација у развијеном свијету је што су им мобилни телефони продужетак руке - комуницирају, раде и постоје преко друштвених мрежа и апликација, преноси Јутарњи.

Из поменутих разлога бројни стручњаци су годинама говорили о друштвеној изолованости ове генерације и покушали да докажу да су друштвене мреже отуђиле младе, да се мање друже уживо, а и када се друже углавном не испуштају мобилне телефоне из руку.

Најновије истраживање спроведено на 20.000 Американаца старијих од 18 година показује да друштвене мреже не морају да буду један од главних узрока те самоће. Што је онда довело до тога да се млади осјећају више усамљено?

Истраживање је показало да се скоро половина испитаника (46 одсто) понекад или увијек осјећа усамљено, а њих 47 одсто је рекло да се често осјећају искључено. Један од четири испитаника (27 одсто) ријетко или никад нема осјећај да постоје људи који их заиста разумију, а двоје од пет испитаника понекад или увијек сматра да њихови односи немају смисла и значење.

Скоро половина испитаника (43 посто) одговорила је да је изолована од других људи.

Сваки пети испитаник се ријетко или никад не осјећа блиским и интимним са другим људима.

Са друге стране они који не живе сами тврде да се ријеђе осјећају усамљено, док је 43 посто самаца рекло да се често осјећа усамљено.

Најмлађи међу онима преко 18 година су најусамљенији, али ни то нема везе са друштвеним мрежама.

Само половина (53 посто) испитаних Американаца одговорило је да сматра да има смислене међусобне односе са другим људима, попут честих дужих разговора са пријатељима или редовног провођења времена са члановима породице.

Што се тиче испитаних који имају од 18 до 22 године (генерација З), испоставило је да је управо та генерација најусамљенија. Такође, они се осјећају здравствено лошије од старијих од њих.

Ово истраживање говори и да друштвене мреже нису јасан показатељ да њихово чешће кориштење има везе са већом усамљеношћу. Они који су највише користили друштвене мреже имали су подједнак индекс усамљености као особе исте генерације које су их користиле мање.

Друштвене мреже су чак помагале у комуникацији ако су се користиле смислено. Дакле, ако су их користили да би се повезивали и комуницирали са људима, а не само за скроловање друштвених мрежа без посебног циља.

Три главна фактора који су утицали на појачан осјећај усамљености јесу физичко и ментално здравље, друштвеност, као и испуњавање потреба на три подручја.

Из истраживања је проистекло и неколико битних поука: да спавамо довољно, да имамо равнотежу између посла и одмора, тј. приватног и пословног живота, да довољно времена проводимо са породицом, пријатељима и да довољно времена “будемо сами са собом”.

Најбитније је држати равнотежу тих подручја и не претјеривати ни са једним, тврде аутори ове студије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.