Живе 120 година, рађају и са 65, а рак им не може ништа

srbijadanas.rs
Живе 120 година, рађају и са 65, а рак им не може ништа

Племе Бурушо, људи који живе у Хунза долини, или једноставно - Хунзи, је стари народи, смјештен на самој граници Пакистана и Индије, а познат је по томе што њихов животни вијек траје 110-120 година. Зато се њихова постојбина назива “оаза младости”. Скоро никада нису болесни, а захваљујући генима увијек изгледају младолико.

Они су прави примјер да начин живота, приближан идеалном, заиста постоји. Хунзи се купају у леденој води, чак и на температури од 15 степени испод нуле, а и са 65 година рађају дјецу.

Један кинески магазин је 1984. године описао врло интересантан догађај. Један од Хунза, по имену Саид Адбул Мобуда, збунио је све раднике емиграционе службе на лондонском аеродрому Хитроу, када је показао свој пасош. Он је био рођен 1832. године и имао је 160 година. Сматрао се штићеником у земљи Хунза, а памтио је догађаје још из 1850. године.

Љети једу сирово воће и поврће, а током зиме конзумирају суве кајсије, проклијале житарице и овчји сир. Постоји период када Хунзи ништа не једу, а он је познат као “гладно прољеће”. Назив је добио по томе што је воће тада још увијек незрело, и тада пију искључиво сок од суве кајсије. Перод траје од 2 до 4 мјесеца, а у њиховој историји се строго поштује као врло уздигнут култ.

Протеине уносе у најмањим количинама, а дневно унесу у просјеку 1.933 калорија, од којих је 50 г протеина, 36 г масти и 365 г угљених хидрата.

Из искуства многих странаца придошлица, који су се преселили у долину ријеке Хунзе, закључили су да је главни фактор дуговечног живота здрава исхрана.

Шкотски љекар Мек Херисон је, по повратку у Енглеску, извео експеримент на великом броју животиња. Једна група се хранила нормалном храном лондонске радничке породице, која је подразумијевала бијели хљеб, харинге, рафинисани шећер, конзервисану храну и кувано поврће. Као резултат такве исхране, код животиња су се појавиле различите људске болести. Друга група животиња се хранила храном Хунза и остала је савршено здрава.

Књига “Хунза – људи који не знају за болест”, аутора Р. Бирчер, истиче основне карактеристике њихове исхране, тврдећи да су оне кључне за здрав живот.

За њих је препјешачити 20-ак километара дневно исто што и за нас прошетати око куће. Хунзима пентрање уз стрму планину је час посла, а силазе весели и енергични.

Њихове константно насмијане фаце и добро расположење такође доприносе њховом бољем менталном и физичком здрављу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана