Само Путин без праве конкуренције

Пажња ће бити усмјерена на изборе у шест европских земаља, а већ данас и сутра одржавају се предсједнички избори у Чешкој Републици, на којима се, како пише "Политико", "провокативни и отворено политички некоректан садашњи предсједник Милош Земан нада још једном мандату".

- Ако Земан успије, а његов савезник, популиста Андреј Бабиш, успије оформити стабилну владу као премијер, вјероватно ће Европској комисији бити теже Чешку натјерати на поштовање правила о питањима као што су имиграција и контрола наоружања - констатује "Политико".

Такође указује да је Земанов највећи ривал Јиржи Драхош, бивши предсједник Чешке академије наука, те да недавна анкета наговјештава да би Земан могао побиједити у првом кругу, али да би обојица ушла у други круг, при чему би освојили једнак број гласова - 45 одсто.

Предсједнички избори у Русији су 18. марта. "Политико", оцјењује да Путин, који је на власти већ готово 18 година - било као предсједник или као премијер - неће имати праву конкуренцију.

- Он је на путу да постане руски лидер који је најдуже на власти још од совјетског диктатора Јосифа Стаљина. Поврх тога, његовом главном политичком противнику Алексеју Наваљном забрањено је да се кандидује због осуђујуће пресуде - наведено је у анализи.

"Политико" указује на то да ће у Мађарској 8. априла бити одржани парламентарни избори. Још наводи да је, иако се не кандидује за функцију, важна личност, када је о мађарским изборима ријеч, амерички милијардер мађарског поријекла Џорџ Сорош, за кога подсјећа да је некада био Орбанов савезник, али да су сада љути непријатељи.

Италија ће 4. марта бирати нове чланове оба дома Парламента, а тада ће први пут бити примијењен спорни нови изборни закон. Бивши премијер Силвио Берлускони се вратио у изборну трку на челу своје странке десног центра "Форца Италија", а регионални избори на Сицилији у новембру дали су му наду да може изаћи као изборни побједник удружујући се са Сјеверном лигом Матеа Салвинија.

Општи избори у Шведској заказани су за 9. септембар, а социјалдемократски премијер Стефан Лофвен нада се још једном мандату, док анкете показују да је његова странка у водству. Посебно треба пратити циљ националистички настројене Шведске демократске странке да још више ојача након пораста подршке на изборима 2014. године, при чему анкете показују да би та странка могла бити на добитку.

И Пољску очекују избори, крајем године. Владајућа Странка права и правде на мети је критичара због правосудне реформе која је Европску комисију навела да активира члан седам, који би Пољску могао лишити гласачких права у ЕУ.

Кипар, Финска, Словенија...

"Политико" напомиње да у овој години избори слиједе и на Кипру, који ће већ 28. јануара бирати предсједника, истог дана када и Финска, док се у Словенији у јулу одржавају парламентарни избори, а у Летонији 6. октобра.

Такође, у Луксембургу ће општи избори бити одржани 17. октобра, док ће Ирци у новембру бирати предсједника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.