Освајање Марса, откривање планета и “промјена гена” обиљежили 2018.

У 2018. години догодило се толико нових ствари да нам јануар и сам почетак године изгледају тако далеко. Научници су објављивали своја истраживања у којима су покушали да нам одгонетну много тога.

Направили смо листу неких од најважнијих научних прича из ове године.

Живот на Марсу

Крајем 2017. године, амерички предсједник Доналд Трумп наредио је НАСА-и да поново пошаље људе на Мјесец, умјесто што се припремају мисије за Марс. Чак и након тога, Марс је потпуно “засијао” када је у питању ова година.

Много тога смо сазнали из беспилотних летјелица које су стигле на Црвену планету. Летјелица Марс Екпрес Европске свемирске агенције је пронашла доказе о могућем постојању текуће воде на Марсу.

Роботско возило америчке свемирске агенције НАСА Кјуриосити ровер пронашао је органске молекуле старе 3,5 милијарди година и знаке да нивои метана у планети сезонски разликују – што је био сигнал да је планета можда активнија него што смо мислили.

Било је ту још много тога узбдљивог. И будућа мисија НАСА-е “Марс 2020” и ЕСА “ЕкоМарс”“ мисије објавиле су гдје ће ровери слетјети на Црвену палнету. НАСА-ин InSight ландер се безбjедно прошетао прије мјесец дана равном марсовском површином, како би “изучио” да ли има потреса на тлу Црвене планете. Само неколико сати касније, стигли су кристално чисти снимци површине Црвене планете.

Ипак, није све било ружичасто на површини Марса. Пјешчана олуја, која је почела у мају на једном дијелу планете, убрзо се проширила по цијелом Марсу. Ровер Кјуриосити се “извукао”, али је зато Опортунити од тада “нијем” када је због олује изгубио контакт са Земљом.

НАСА ће још наредног мјесеца покушати да ступи у контакт са овим ровером.

Покварена свемирска опрема

Осим Опортунитија, ове године је било неколико мисија у свемиру које су се завршиле са неким кваром. Свемирски телескоп Кеплер у овој години се коначно пензионисао. Овај телескоп је у свемир лансиран 2009. године и 2013. године је претрпио један квар. Открио је скоро 2700 егзопланета у тих девет година. Међутим, на крају је ипак остао без горива. Отприлике у исто вријеме, мисија Давн, која је покренута 2007. године, такође је пензионисана.

Телескопи “Хабл” и “Чандра” такође су показивале ове године знакове дотрајалости, те су оба имала сметње изазване неисправним жироскопима. Оба су поправљена, а Хабу је углавном био потребан рестарт.

А можда се сјећате и да је сателит “Тиангонг” завршио у Тухом океану, а приликом тог пада, на срећу нико није повређен.

И сама НАСА ове године је почела да се суочава са неким промјенама. Наиме, нови администратор НАСА-е Џима Бриндестина разговарао је са компанијама о могућој приватизацији свемирске агенције.

Откуд ту рупа?

Недавно се на Међународној свемирској станици појавила рупа са спољашње стране, а Руси су тврдили да је у питању саботажа, вјероватно америчка.

Такође, ове године смо имали и једно неуспјешно лансирање Сојуза, те су два астронаута била принуђена да хитно слете.

Тада се поставило питање када ће нова мисија кренути и како ће бити могуће успјешно полетан је, али и до њега је дошло прије неколико недјеља, када су са космодрома Бајконур у Казахстану полетјели астронауткиња америчке свемирске агенције НАСА, Ан Маклејн, Дејвид Сен-Жак из Канадске свемирске агенције и Олег Коноњенко из Руске свемирске агенције Роскосмос.

Увијек планирајући унапред, НАСА је већ одабрала посаде које ће летјети на будућим летелицама које су направили Боинг и Спејс Икс.

Нова опрема

Све недавне вијести о нефункционисању и погоршању свемирске инфраструктуре можда би могле да вас наведу да је човјечанство достигло дно када је у питању истраживање свемира, али је прошла година показала сасвим супротно.

Наиме, НАСА је успјешно лансирала истраживачку сонду “Паркер” која је средином децембра ушла у атмосферу (корону) Сунца и притом се није истопила. Од тада кружи око те звијезде. Као резултат тог прелета добијена је прва фотографија тог сусрета, коју су научници подијелили са свијетом током сусрета Америчке заједнице геофизичара.

У септембру ове године, само пет мјесеци након лансирања, НАСА орбитални телескоп “Тесс”, који тражи планете изван Сунчевог система, открио је двије удаљене планете, објавили су званичници.

ТЕСС открио је “супер-Земљу” и “топлу Земљу” у соларним системима удаљенима најмање 49 свјетлосних година, што је прво откриће тог сателита лансираног у априлу.

Послије двогодишњег јурења, Насина сонда стигла је до астероида Бенуа. Роботски истраживач Озирис-Рекс у понедјељак се удаљио 19 километара од свемирске летјелице, а у астероидову орбиту требало би да уђе до краја године. Ниједна свемирска летјелица никада до сада није пришла једном таквом тијелу.

Летјелица америчке свемирске агенције НАСА која је испитивала Плутон прилагодила је курс како би дошла до новог циља у далеком, мрачном и хладном свемиру. Њу хорајзонс би до Нове године требало да стигне до малог леденог објекта који је назван Ултима Тула, према средњовијековним мапама и литератури, у којима су се тако називала мјеста изван познатог свијета. Та сонда се приближила Плутону 2015. године. Сљедећи циљ је 1,6 милијарди километара удаљен од Плутона и 6,4 милијарде километара од Земље.

И Јапанска агенција за истраживање свемирских истраживања (ЈАКСА) и ЕСА имале су своје мисије. Два мала ровера, која је јапанска свемирска летјелица “Хајабуса 2” успјешно су се спустила на астероид Ријугу и послали су фотографије и податке са удаљеног свемирског тијела, у оквиру мисије која би могла да пружи назнаке о настанку Сунчевог система и развитку саме наше планете.

У међувремену, амерички законодавци су расправљали о томе шта је слиједеће за НАСА-у. Лансирање телескопа Џејмс Веб је одложено до 2021. године, што је навело НАСА-у да спроведе независну ревизију да види шта је то кренуло по злу. Конгрес је спровео неколико саслушања како би генерално дискутовали о том телескопу и будућности свемирских истраживања. Међутим, неки су забринути због обезбјеђења средстава за ове велике мисије у будућности.

Шта се дешавало на Земљи?

Овдје доле на Земљи, људи су бавили нечим савим другачијем. Наиме, они су развијали нове начине на које је могуће увећавање одређених органа. Један човјек је тако у свој полни орган убризгао матичне ћелије како би био већи, док је други, Арон Траивик, убризгао лијек “DIX herpes”“ на сред бине на једној конференцији. Тај лијек, до тада је једино био тестиран на мишевима, а Траивик је тада постао први човјек који је тај лијек тестирао, уживо, на конференцији, пред бројним окупљенима, спуштених панталона.

Он је иначе, пише Гизмодо, 28-годишњи директор једне биохемијске компаније, која углавном финансира веома неуобичајени приступ у биомедицинским истраживањима.

И док су бројна истраживања о промјени гена у људском организму показала да такав чин може да има бројне нежељене ефекте, прије мјесец дана кинески научник је објавио да је промјенио гене близнакињама које су недавно рођене.

Та вијест је изазвала бурне реакције и осуду готово свуда у свијет.

Више природних катастрофа

Ову годину нису обиљежила само бројна научна дстигнућа, већ и природне катастрофе. У августу је у Калифорнији избио највећи до сада пожар.

Kлиматске промјене, у комбинацији с деценијама сузбијања пожара почетком 20. вијека али и повећањем броја људи који живе у близини шума, погоршали су пожаре и њихове посљедице.

Још једна катастрофа обиљежила је ову годину када је на Хавајима пропардио вулкан Килауеа, ширећи лавину на дијеловима Великог острва. Док вулканске ерупције могу бити незгодне или чак разорне за људе који су се преселили у вулканска подручја, они су природни дио Земље и разлог због којег имамо хавајска острва.

Ове године ни урагани нису избјегли обалу Атлантика, па је тако ураган Флоренс донио обилне кише иренца донео историјске кише Сјеверној Каролини. Ураган Мајкл је избрисао градове из Флориде. И, да, климатске промјене су дјелимично криве за ове све интензивније урагане.

Научници су наставилид а упозоравају због ових климатских промјена, чак поручујући да је посљедњи тренутак за спас планете.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.