Лас Вегас Римског царства се данас налази на дну мора

Агенције
Лас Вегас Римског царства се данас налази на дну мора

Пре више од 2.000 година Баја је био некадашњи Лас Вегас Римског царства, град у који су богати и моћни тог времена одлазили и понашали се развратно,

Баја је био град у који су римски богаташи одлазили на викенд да се забаве. Моћни државници су овде градили виле на плажи опремљене спа љечилиштима и базенима од мозаичких плочица у којима су могли да раде шта им се прохтије. Један становник је чак изградио и нимфаријум, приватну пећину окружену мермерним статуама, посвећену искључиво „овоземаљским ужицима”.

Oдмаралиште је удаљено око 30 километара од Напуља на западној обали Италије, а управо овдје је Цицерон писао своје говоре одмарајући на обали мора.

“Постоји много интрига и прича повезаних са Бајом”, рекао је Џон Смут, истраживач који је сарађивао са локалним археолозима на проучавању локалитета.

Круже гласине да је Клеопатра побјегла у свом броду из Баје након што је Јулије Цезар убијен 44. године п. н. е. док је Агрипина млађа испланирала смрт свог супруга Клаудија у овом граду тако да њен син Нерон може постати цар Рима.

Mинералне воде и блага клима привукли су племство Рима до Баје у другој половини 2. вијека прије нове ере, а било је то и мјесто на које су богати и моћни долазили да спроводе своје незаконите послове.

Иначе, град је био пун калдера, које су и Грци и Римљани поштовали као улазе у подземни свијет, али су такође подстицале низ технолошких достигнућа – локални изум водоотпорног цемента, мјешавине вапна и вулканских стијена, што је подстакло изградњу прозрачних купола и мраморних фасада.

Ипак, с обзиром на Бајину грешну репутацију, можда је прикладна и чињеница што је обиље вулканске активности криво за њен нестанак.

Током неколико вијекова, постепени успон и пад Земљине површине узроковане хидротермалном и сеизмичком активношћу учинило је да велики дио града потоне у водени гроб у којем се данас налази.

Вјеровали или не, тек шездесетих година су Италијани послали подморницу да испита шта се на дну налази. Оно што су открили било је фасцинантно – подземни притисак је довео до тога да земља која окружује Бају непрестано расте и пада, гурајући тако рушевине горе према површини мора прије него што их опет прогута, представљајући тако својеврсно геолошко чистилиште.

Рушевине испод морске површине донедавно су биле доступне за само неколико неустрашивих археолога. Подводно археолошког налазиште није проглашено заштићеним морским подручјем све до 2002. године када је отворено за јавност. Од тада, технологија 3Д скенирања и друга достигнућа у подморској археологији пружили су први поглед на ово поглавље антике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана