Град духова се уздиже из пепела

Глас Српске
Град духова се уздиже из пепела

Кијев - Чернобиљ, мјесто најгоре еколошке катастрофе коју је свијет забиљежио, уздиже се полако попут Феникса из пепела и спрема за невјероватан преображај. У овом напуштеном граду ускоро ће почети са радом соларна електрана, у коју је уложено милион евра.

У срцу мјеста некадашње чернобиљске трагедије комешају се радници, носећи велике црне соларне панеле који ће за неколико седмица пуштањем у рад електране "оживјети град духова" у којем је живот стао 26. априла 1986. године.

Електрана се, иначе, налази на само стотинак метара од саркофага који је саграђен над оштећеним реактором четири, а који је запечаћен 200 метара дубоким бетоном.

- Ова електрана може да покрије потребе села средње величине или потребе око 2.000 станова - рекао је Јевгениј Варјагин, директор украјинско-њемачке компаније "Солар Чернобиљ".

За инфраструктуру је потрошено око милион евра, за око 3.800 соларних панела, чија ће инсталација трајати недјељама. Они се постављају на око 1,6 хектара, што одговара величини на примјер, два фудбалска терена.

Власти се надају да ће се инвестиција исплатити за седам година.

Након што је престала да купује природни гас од Русије, Украјина тражи нове начине да искористи зону Чернобиља и мјесто несреће на којем нису дозвољени пољопривредни радови.

Иако власти Украјине наводе да у Чернобиљу неће бити могућ живот још наредних 24.000 година, кажу да је могуће покренути индустријску производњу.

- Ова територија очигледно не може да се користи за пољопривреду, али је погодно тло за иновативне и научне пројекте - наводи Остап Семерек, украјински министар животне околине, који уједно промовише постављање соларних панела у Чернобиљу.

Пошто је оштећени реактор заливен бетоном који је испуцан, финансирано је ново изливање како би био смањен ниво радијације. Соларни панели су причвршћени за бетон, а не у земљу, јер на загађеној земљи није дозвољено бушење и копање.

Прошле године подигнута је соларна електрана у Бјелорусији недалеко од Чернобиља, а украјинске власти тада су понудиле инвеститорима око 25 километара квадратних за потенцијалну градњу такве електране у Чернобиљу.

Кијев је примио 60 приједлога од страних компанија, укључујући америчке, кинеске, данске и финске.

Катастрофа у Чернобиљу

Нуклеарна централа у Чернобиљу се кривицом особља прегријала и запалила априла 1986. године, што је до сада највећа нуклеарна несрећа у свијету. Послије експлозије реактора четири загађена је огромна област у Украјини и Бјелорусији, које су у то вријеме биле дио Совјетског Савеза. Загађење је захватило и многе крајеве Европе и изазвало панику појачану ћутањем совјетских власти о природи и размјерама несреће.

Власти су евакуисале стотине хиљада људи из тог подручја, тачније око 2.000 километара квадратних остало је напуштено. Електрана је наставила да ради са осталим реакторима, а затворена је коначно 2000. године и тиме је заустављена индустријска активност у тој области.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана