Хотел у светом граду у Индији посјете да би - преминули!

Два свештеника поред храма чији поглед је уперен ка земљи. Дрвена врата зелене боје која несносно шкрипе при отварању. Малени прозор кроз који улази тек понеки сунчев зрак да обасја бијеле зидове скучене просторије. Трагом свијетлости виде се честице прашине које лете по соби. У углу лежи дрвена постеља, а на њој неко стара тијело које чека крај. Најсветији хиндуски град Варанаси налази се на сјеверу Индије, а у сијенци грана смјештена је “Кућа умирућих”.

Маникарника и Харишчандра су два најтраженија крематоријума, од који степеничте води до ријеке. Иако прљава од људског и индустријског отпада, вјерује се да ће сапрати чак и највеће гријехе.

“Добијамо много пријава сваке године, али због ограниченог броја соба не можемо све примити. Предност дајемо онима којима је најпотребније, који могу да сносе трошкове и који имају родбину која може да се побрине за њих након кремације”, објашњава Агарвал, менаџер “хотела за умирање” за BBC Travel.

У овом хотелу се остаје највише 15 дана. Уколико болесна особа не умре за те двије недјеље буде љубазно замољена да напусти објекат.

“Наравно да правимо и изузетке. Некад се дозволи дужи боравак у зависности од здравственог стања корисника”, каже Агарвал.

Од гостију се очекује да вријеме проводе у богослижењу. У склопу смјештаја постоји храм у кјоем се пјевају молитвене химне сваког дана. Друштвене игре су забрањене, као и сексуалне радње, али и нека храна и пиће која се сматра нечистом.

“Ми се не плашимо смрти. Ми је славимо. Људи овдје долазе са надом, не у страху. То је град Шиве, град оснивача..”, каже менаџер о осјећају када је смрт свуда унаоколо.

Шива је божанство разарања, а уништава да би могао да створи. Како то каже локално становиштво овог светог града: “Да би дотакао рај, мораш прво умријети.”

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.