Животиње које су доприњеле ратним напорима

Агенције
Животиње које су доприњеле ратним напорима

Животиње су у Првом свјетском рату биле курири, шпијуни и стражари, предводиле су коњичке јурише, довлачиле залихе на фронт и умирале и гинуле у милионима.

Коњи, мазге, пси, голубови, чак и један бабун, били су витални, и деценијама занемарени, дио савезничке ратне машинерије.


Научници су се нашли под великим притиском да пронађу званичне извјештаје о доприносу животиња и оне се данас појављују као неопјевани хероји Првог свјетског рата. Француска је недавно одлучила да призна њихову улогу у рату а Велика Британија је 2004. поставила велики споменик доприносу животиња у лондонском Хајд парку.

У ратне операције је према процијенама било укључено 10 милиона коња и мазги, 100.000 паса и 200.000 голубова, наводи француски историчар Ерик Барате, специјализован за реаговање животиња на хаос, страх и мирисе смрти током задатака које су им људи наметнули.

Први свјетски рат је представљао рођење индустријског ратовања, с тенковима, камионима, авионима и митраљезима у акцији. Ипак, све већа софистицираност инструмената смрти није могла да се пореди с њухом пса задуженог да проналази рањенике, коњима и мазгама који су довлачили муницију и храну или голубовима који су служили као оператери телекомуникација а понекад и као шпијуни, носећи минијатурне камере и снимајући њемачке положаје.

Чак су и гас-маске биле прилагођаване њушкама четвороножних ратника који су се суочавали с отровним гасовима на бојишту.

У многим земљама су коњи и мазге били реквирирани. Грађанима Француске је било наређено, под претњом војним судом, да до 14. новембра 1914. предају своје коње и мазге Комитету за реквирирање. Већ тада је постајало јасно да неће бити брзог завршетка рата.

Међу пернатим херојима посебно се истакао голуб-писмоноша Шер Ами, Драги Пријатељ, који је оправдао своје име спасивши животе 194 америчка војника из "Изгубљеног батаљона" 77. пјешадијске дивизије, изолованих иза непријатељских линија током офанзиве на линији Меза-Аргон у источној Француској 1918. године.

Око 550 људи се данима бранило од далеко бројнијих њемачких снага прије него што су постали мета америчких војника који нису знали да су одсјечени људи њихови саборци.

Мајор Чарлс Витлси је 4. октобра послао Шер Амија у небо с поруком у којој је била локација батаљона и молба: "За име бога, прекините".

Шер Ами је услијед непријатељске ватре остао без ока и ноге али је наставио да лети, око 40 километара за пола сата, према подацима америчке Комисије за стогодишњицу Првог свјетског рата. Преживјели војници из "Изгубљеног батаљона" су се четири дана касније придружили америчком фронту.

Други голуб-писмоноша по имену Вајан је у служби француске војске такође изнио невјероватне подвиге током рата.

"Ово је мој посљедњи голуб", била је очајничка порука коју је 4. јуна 1916. понио из опкољеног утврђења Во, у близини Вердена.

Птица је пролетјела крог отровни гас и дим, и у голубарник у Вердену стигла гушећи се од дима. Ипак, Французима у Воу помоћ није стигла па су се предали три дана касније.

И Шер Ами и Вајан су одликовано француским Ратним крстом.

Коњи су древни ратници али највећи број оних послатих у Први свјетски рат нису били спремни за њега. Милиони коња су умрли од болести, исцрпљености и непријатељских метака, присиливши тако Британце и Французе да се обрате Америци за нова грла. Од тога се развила права индустрија, па је до јесени 1917. у Европу бродовима послато више од пола милиона коња и мазги.

Како је наведено у чланку у листу Санте Фе магазин из децембра 1915, посао је био добар за "све осим за животиње".

Међу егзотичнијим животињама коришћеним у рату био је павијан Џеки, који је служио у Првој јужноафричкој пјешадијској бригади у тада британском Египту а касније и у рововима у Француској и Белгији. Захваљујући истанчаном слуху и виду, могао је да упозори војнике на кретање непријатеља и евентуалне нападе.

Џеки је рањен у Фландрији када су се Јужноафриканци нашли под жестоком паљбом у априлу 1918. и нога му је ампутирана.

Један припадник медицинског корпуса описао је тај поступак ријечима да је Џеки "пио хлороформ као да је виски" и да се брзо опоравио.

И човјекови најбољи пријатељи помагали су војницима да преживе. Пси су најприје служили да пронађу рањенике, притом учећи да разликују пријатеље и непријатеље. Такодје, били су и стражари, курири и ловци на пацове, уз вашке и буве највећу муку у рововима. Француска војска је у децембру 1915. формирала службу посвећену ратним псима.

Мање званична али и кључна за морал војника у рововима била је улога паса и других животиња као маскота. Пси луталице који су бјежали од борби били би усвајани, као и друге животиње. Тако су британски пилоти за маскоту прогласили лисицу.

Ти пси и друге маскоте су помагали војницима да "размишљају о животу и животу који су се надали да ће поново пронаћи", рекао је историчар Ерик Барате.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана