Вијек и по пиварства “Бањалучке пиваре” (1): Тајна манастирског пива FOTO

Маријана Миљић 08.05.2018 14:25

Према попису са краја 19. вијека Бањалука је имала око 9.500 становника. Тај период био је значајан због градње пруге Бањалука - Добрљин, као и оснивања “Фабрике дувана” и Гимназије, а затим и градње хотела “Балкан”, у којем ће се касније служити бањалучко пиво.

Траписти су се у Бањалуку доселили 1869. године, те се настанили у Делибашином Селу, гдје су неколико година касније направили сирару, коју су преуредили у малу пивару.

Користећи рецепте које су донијели са собом из Њемачке, траписти су прво правили пиво без хмеља, да би три године касније набавили модерно постројење и покренули индустријску производњу.

Посебне заслуге за развој “Бањалучке пиваре” има Чех Елегијус Блаварт, који је, као признати стручњак за пиварство 1895. године позван у Бањалуку да у трапистичкој пивари надгледа монтажу нових постројења. Своја знања је преносио на запослене у пивари, а затим предавао неколико предмета у трапистичкој Шегртској школи, из које ће изаћи први млади бањалучки пивари.

Нова, аустроугарска власт од 1878. године доноси повећану потражњу пива, па је 1898. године модернизована опрема, а капацитет повећан на више од 50.000 хектолитара. Како би побољшали продају, траписти, осим у Бањалуци, отварају пивнице у Бугојну, Јајцу, Приједору, Новом Граду, Прњавору и Тузли, а бањалучко пиво се продаје и ван БиХ.

Први траписти који су дошли у Бањалуку били су Нијемци, који су вијековима били добри познаваоци технологије производње пива. Бањалучани су у то доба претежно производили ракију, али не баш доброг квалитета, због чега су се често разболијевали. По доласку у ове крајеве траписти су основали болницу у којој су зависнике од ракије лијечили - пивом! Терапија је била четири литра пива дневно и показала се изузетно ефикасном. Зависницима се ракија огадила, али не и пиво!

Златно доба самостана “Марија Звијезда”

Самостан “Марија Звијезда” установио је трапистички монах Франз Пфаннер који је са малобројним монасима, надомак Бањалуке стигао у периоду заласка Отоманског царства на овим просторима. Својим доласком у оронулу турску касабу траписти су осим најсавременијих алатки донијели и хмељ, репу, разне воћке, винову лозу, а довели су и племените расе крава. За деценију, двије створили су богато газдинство у којем су осим земљорадње, узгоја стоке, повртларства и виноградарства покренули велики занатско-индустријски комплекс. Ипак, најпознатији су постали по мљекари, у којој су справљали чувени сир “трапист” и “трапистичком пиву” које је данас преточено у омиљени пивски бренд “нектар” пиво.