Сви ужаси нацистичке опсаде Лењинграда: 872 дана глади и зиме

Агенције
Сви ужаси нацистичке опсаде Лењинграда: 872 дана глади и зиме

Нацистичка опсада Лењинграда током Другог свјетског рата сматра се једном од најдужих и најсмтроноснијих у историји, а град је ослобођен 18. јануара 1944. године. Тачан број жртава ни данас није познат, иако се процјењује да је животе изгубило милион људи.

Становници Лењинграда, данашњег Санкт Петербурга, прибјегавали су најјезивијим начинима да опстану – јели су пацове, сопствене љубимце, па чак и љепак да би преживели, а важну улогу имало је донирање крви војницима повређеним у борби са нацистима. Од почетка нацистичке инвазије на Совјетски Савез 22. јуна 1941. године, па до краја те године, 25.865 људи је дало крв за повређене војнике, наводи се у новом документарцу "The Seige Blood".


Цијелокупном Лењиградском фронту помогла је само и искључиво крв коју је пружила градска популација. На локалном Институту за трансфузију крви развијена је чак и специјална крвна супстанца која је садржала 10 процената нулте крвне групе, коју су касније могли да приме сви без обзира на крвну групу.

Свака медицинска сестра носила је на фронт оно што је касније постало познато као „Лењнградски коферчић", медицински контејнер испуњен замјенском крвљу и опремљен посебним уређајем који омогућава директне трансфузије на бојном пољу. Крв у бочицама спасила је бројне животе, па се баш као метал и бензин сматрала стратешким ресурсом.

Осим помоћи војницима који су се борили за ослобођење, давање крви је постало средство за преживљавање. Локалне власти су обезбједиле додатне донације за храну донаторима, поред стриктне дневне рационализације од само 125 грама хљеба дневно. Сценариста документарца Дмитри Каралис, рекао је за „Газету" да је његова мајка постала донатор само како би спасила његову сестру која је рођена мјесец дана пред почетак опсаде.

Тако би сви донатори добили 200 грама хљеба, 30 грама меса, 30 грама рибе, 30 грама бутера, 30 грама шећера и пола јајета десет дана пред вађење крви. Јединице крви износиле су 170мл. Срећом, како је његова мајка била редован донатор, тако се повећавао и обим хране који је добијала, па је управо то помогло његовој сестри да преживи хорор опсаде.

Блокада Лењинграда разбијена је 18. јануара 1943. године у склопу операције Црвене Армије „Искра". Борба је трајала више од двие недеље, а хиљаде убијених било је на обије стране. Микхаил Удалтсов, који је учествовао у борбама, рекао је за „Спутњик" да је руској офанзиви претходнила масовна атриљерисјка пуцњава.

"Топови су ударали са свих страна – оглувили смо. Добили смо санке са штитом иза којих смо се крили и тако потиснули пут све до друге обале Неве. Сви су пуцали око нас, сви су викали. Сви су жељели да преживе, падали би, па би устајали да трче", присјећа се.

Када су стигли испоставило се да нацистичким трупама није била оштећена артиљерија, па су се срели са интензивном ватром из митраљеза. Нацисти су сипали воду на обале Неве и пуштали је да се замрзне, због чега је успон био готово немогућ тако остављајући Совјете на отвореном. Ту су управо и претрпјели највише жртава. Ипак, њихов напад је успио, а опсада Лењинграда је прекинута.

"Када је ослобођена тврђава Орешек, која се налазила на улазу у језеро Ладога, свих 19 јарака било је испуњено тијелима хиљада људи", присјећа се Удалтсов.

Опсада Лењинграда почела је 8. септембра 1941. године. Град је 872 дана био потпуно одсјечен од остатка земље без хране, основних средстава за живот и под сталним непријатељским гранатирањем и бомбардовањем. Тешка ситуација погоршана је и екстремном зимом 1941. и 1942. године када су температуре достизале и до -40 степени Целзијуса. Водовона мрежа била је потпуно смрзнута, а укупан број цивилних жртава преминулих од комбинације глади, хладноће и нацистичких бомби још увијек није прецизан. Процијењује се да је најмање 600 хиљада људи умрло, али стваран број би могао да премаши и милион жртава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана