ШКОЛСТВО СЕОСКЕ ОПШТИНЕ ДОБРЊА 1952-1960 (3): Ђаци у школу доносили троношце

Верица Јосиповић
ШКОЛСТВО СЕОСКЕ ОПШТИНЕ ДОБРЊА 1952-1960 (3): Ђаци у школу доносили троношце

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У СТРИЧИЋИМА

Основна школа у Стричићима, са једним одјељењем, отворена је 1932. До Другог свјетског рата у школи су радили учитељи Неранџа Мишин, Марија Лончарић, Стјепан Сјериков, Андрија Вученић и Ђуро Стојановић.

За вријеме Другог свјетског рата школска зграда је порушена. Срески народни одбор Бањалука је 15.9.1947. упутио Влади БиХ захтјев да се отвори школа у Стричићима јер је најближа школа била удаљена 11 км. Договорено је да се школа отвори у приватној згради, која је претходно доведена у исправно стање и снабдјевена намјештајем и најпотребнијим училима. Зграда је имала једну учионицу од 54 метра квадратна и стан за учитеља. Била је изграђена од дрвета и могла је да послужи годину-двије, док се не изгради нова. Имала је двориште површине једног дунума, школски врт од пет дунума, санитарије и извор воде у близини. Школу би похађало 310 дјеце из заселака Кривокуће, Кочићи, Ђукићи, Пајићи, Дулићи, Гранулићи, Лазичићи, Макивићи, Азарићи и Регоде. Набављено је 20 школских клупа, сто, столица и табла. Настава је почела 1.9.1949. Први учитељи су били Бошко Ђурђевић и Фрањо Шимлеша.

Школске 1951/52. било је уписано 89 ученика. Учитељи су били Драго Радић и Бранко Пашић. Школске 1952/53. радили су Бранко Пашић, Бранислав Милић и Анкица Милача, 1953/54. Илија Бркић, Бранислав Милић и Анкица Милача, 1954/55. и наредне Војин Чичић и Љубомир Кесер.

Школске 1956/57. уписана су 94 ученика, које су училе Божица Предраговић и Сава Ђукић. У новембру 1956. школа је добила назив НОШ "Петар Кочић". Школске 1957/58. године, са 97 ученика, радили су Сава Ђукић, Бранко и Божана Момић.

Школа је 1959/60. прерасла у петоразредну и имала је 126 ђака. Учитељи су били Бранко и Божана Момић и Његослав Дувњак.

Школске 1960/1961. радили су Здравко Шункић, Маринко Банушић, Ђуро Гвозден и Душан Љиљак.

Од оснивања школе до 1960. школски послужитељ је био Стојан Чепркало.

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА У КАДИНОЈ ВОДИ

Школа је почела да ради 1.11.1950. Школско подручје чинили су засеоци Грабовица, Кадина Вода, Врањеши, Шипке, Топићи, Гргићи и Савановићи. Била је смјештена у кући Луке Шипке и имала једну учионицу од 37 метара квадратних и двориште површине два дунума. Први учитељ је био Радован Крагуљ. Мјесец дана на почетку школске 1951/52. радио је учитељ Петар Трамошљанин. У првом разреду било је осам ученика, у другом 35, које је преузео, а и наредне године учио Бранко Бањац.

Школске 1953/54. радили су учитељи Љубомир Кесер и Бранко Бањац, а идуће Марија Савјак, Миладин Ковачевић и Љубинка Крстановић. Школске 1955/56. радили су Смиља Скендерија и Миладин Ковачевић. Управна зграда у Кадиној Води је 1956. адаптирана и претворена у школу. Школске 1956/57, са 93 ученика, радиле су Смиља Скендерија, Мирјана Курузовић и Зора Деурић, а сљедеће, са 101 учеником, Мирјана Курузовић и Зора Деурић.

Почетком школске 1958/59. као учитељица је почела да ради и Сава Ђукић. Школа је 1959. имала 106 ученика, које је у два одјељења учио Новак Тадић. У септембру 1959. привремено је радила Божана Грозданић, учитељица школе у Колима.

Наредне године школа је имала два одјељења са укупно 99 ученика. Школски служитељи били су Стојан Њежић и Душан Петровић.

НАРОДНА ОСНОВНА ШКОЛА РАДМАНИЋИ

На подручју МНО Радманићи у августу 1949. било је 360 дјеце дорасле и прерасле за школу, па је Народни одбор среза Бањалука планирао да отвори једногодишњу школу, која ће имати 120 ђака. Градња школске зграде почела је тек 1953.

У школи су 1954/55. радили учитељи Миладин Ковачевић, Грозда Шобот и Алојзија Просен, а сљедеће Грозда Шобот, Илинка Вукелић, Алојзија Просен и Љубомир Кесер.

Школске 1956/57. школа је имала двије условне учионице, док је трећа отворена у канцеларији. Ђаци су сједјели на троношцима које су доносили из својих кућа. Школа је имала 230 ђака, а учитељи су били Томислав Зец, Ирфан Медић, Владимир Јанковић и Вера Паштар. У току 1957/58. са 220 ученика радили су Ирфан Медић, Томислав Зец, Владимир Јанковић и Анто Маркић.

Наредне године било је уписано 197 ученика. Владо Јанковић водио је други и четврти, а Душан Дујић први и трећи разред.

Школа је 1959/60. имала 184 ученика. Владо Јанковић водио је први и трећи разред. По одласку учитеља Сеада Мисирлића 15.10.1959. ученици другог и четвртог разреда нису долазили на наставу до 10.2.1960. када је дошао за учитеља Анто Кардум.

Школске 1960/61. уписана су 172 ђака. Радио је само Владо Јанковић, а настава за трећи и четврти разред је прекинута до доласка другог учитеља. Школски служитељи били су Марко Чолаковић и Стојић Требовац.

(Наставиће се)

                                                                                       Приредила: Верица Јосиповић, начелник Одјељења за сређивање и обраду архивске грађе у Архиву Републике Српске

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана