Прије 669 година усвојен Душанов законик

Срна
Прије 669 година усвојен Душанов законик

Београд - На данашњи дан прије 669 године донијет је Душанов законик, најважнији и најстрожији законик српске средњовијековне државе којим су утврђена општа начела њеног уређења, а најпознатији мото овог законика је “око за око зуб за зуб”.

Једини представник светородне династије Немањића који није проглашен за свеца и први српски цар Душан Силни био је највећи владар у Србији за вријеме чије владавине су државне границе обухватале чак осам данашњих држава.


Своју владавину, претпосљедњи владар из немањићке лозе учврстио је јаким законодавством које је врхунац достигло у Душановом законику.

Душан је рад на Законику почео одмах након крунисања за цара 1346. године, а до данас је познато да постоји 24 преписа.

Овај најважнији закон средњовијековне Србије донијет је на сабору Властеле и црквених великодостојника на Вазнесење Господње 21. маја 1349. године у Скопљу, а допуњен 31. августа 1354. године у Серу. Допуњено издање законика садржало је 201 члан.

Израђен је на темељима Законоправила Светог Саве, а у одређеним дијеловима Душан директно упућује на овај документ. Осим тога, једним дијелом се ослања на византијско право.

Законик је усвојен како би се српска држава уредила прописима који би важили за читаво царство и за све његове поданике.

Овај законик упамћен је као строг. Према историјским подацима допринио је опадању криминала у вријеме царске Србије, а уређивао је неке од најчешћих преступа данашњице - крађе, прељубе, повреде угледа и части.

Осим одредби уставног карактера, Законик је регулисао права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Имао је казнено-правне и процесно-правне одредбе и одредбе из породичног и насљедног права.

Иако је запамћен као веома строг законик, историјски подаци говоре да су управо такве мјере допринијеле смањењу недозвољених радњи у тадашњој Србији.

Оно што је специфично за овај царски акт јесте и чињеница да, осим световних преступа, уређује и духовна.

Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а уколико се то учини “такви да се раставе”.

Не само да су законом уређивани брачни, већ и сексуални односи, те се кажњавала чак и “блуд међу супружницима”.

“Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже”, наводи се у овом законику.

Душановим закоником силоватељи и педофили су се кажњавали на сљедећи начин: “И који властелин узме властелинку силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се обеси, а ако своју другу узме силом, да му се обе руке одсеку и нос сареже”.

Лаж, мито и клевета сматрали су се такође великим преступима. Фалсификовање докумената кажњавало се одузимањем онога што је се покушало прикрити. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовјећивао са разбојником.

Псовање се кажњавало новчано. У 55. члану каже се да “ако властелин или властелинчић опсује себра, да плати сто препера, ако ли себар опсује властелина или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди”.

У вријеме цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама или сјечом удова.

“Пијаница откуда иде и озледи кога или посече или окрвави, а не убије, таквому пијаници да се око ископа и рука одсече; ако ли у пијанству што подере или капу скине или другу срамоту учини, а не окрвави, да га бију са сто штапова и да се баци у тамницу и потом да се изведе из тамнице и да се бије и пусти.

“Око за око, зуб за зуб” најбоље се огледа кроз казне везане за најстрашније злочине убиства.

Казна за убице била је смрт, међутим уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа. “Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу”. Ако би неко убио духовно лице, могао је да завршити и на вјешалима.

У спомен на усвајање Душановог законика 21. мај се обиљежава као Дан правосуђа Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана