ЛИСТАЈУЋИ ПОЖУТЈЕЛУ БАЊАЛУЧКУ ШТАМПУ (6): Бања Лука значило банова ливада

... Па тако је и Бања Лука постала од присвојнога придева за женски род "бања", што значи банова, и "лука" што значи ливада. И Бања Лука значило је "банова ливада". Сада је то особена именица и пише се великом словом, дакле "Бањалука".

Као што се каже Ивањдан, Ивањдана, Ивањдану и тако даље, тако треба изговарати и писати: Бањалука, Бањалуке, Бањалуки, Бањалуку и тако даље. Према томе не треба казати, ни писати, Бањалуци (?!). Треба код свих особених имена оставити грлене пред "и", јер се у многим случајевима не би знало шта се хоће. Зато се и каже у Меки, а не у Меци.

"Правда", 4. априла 1933.

У ГРАДУ БАЊАЛУКА (БАЊА ЛУКА)

Име граду овом пише се данас двојако: Бања Лука (изговара се као: мајка Ружа, а мења се: Бање Луке, Бањој Луци, Бању Луку и даље тако или: Бањалука (изговара се као: коректура, а мења се: Бањалуке, Бањалуци, Бањалуку и д. т.), да и не спомињемо и треће, неоправдано, прибегавање цртицама у писању: Бања-лука, Бања-луке и д. т. Упитани усмено шта је лепше и боље, можемо одговорити: оно што је старије (Бања Лука) а одстоји и данас још поред млађега (Бањалука), и то одстоји у оном крају, чији се изговор у оваквим питањима о топографским именима мора пре свега узети у обзир, т. ј. у крају, у области самога тога места чије је име у питању, у самој Бањој Луци и у околини Бање Луке и у области бањолучкој (не: бањалучкој!).

Али имену том сложеном од две речи, од којих се прва (бања, изговара као: мајка) више не говори самостално као придев, а друга (лука, изговор као: рука) има данас такође ретко значење: пољана, дие Ауе, пратум поне флумен (поље поред реке) како тумачи Вук у Рјечнику - потребно је данас нарочито тумачење. Оно бања јесте придев присвојан и значи оно исто што и банова, те дакле: лука (пољана, мераја), која припада, односно припадала је, бану, а све заједно: Банова лука. А тај придев присвојни начињен је наставком -Ј, онако како је баш од исте речи бан још у повељи славнога бана босанскога Кулина (г. 1189.) начињен за секретара банова, који повељу ту завршује: "а се писадијах бањ". Тај се исти наставак -Ј за присвојне придеве види на пр. и у називима за празник св. Ивана или св. Јована, за Иванов дан или Јованов дан, за који сви кажемо: Ивањ дан или Јован дањ (па и даље, боље: од Ивања дне, о Јовању дне, неголи: од Ивањ-дана, о Јовањ-дану и др.). Тако је тим истим наставком -Ј и место Николин дан постао Никољ дан као и место Ми(х)о(и)лов дан постао Ми(х)ољ дан.

Тим се наставком -Ј не граде више, ни у језику народном, придеви присвојни, те су се облицима њиховим некада тако награђеним, а нарочито баш облику бања у речи Бања Лука, почела давати друга значења: или бајна (и у песми Откако је "Бајна" Лука постала), што би требало као да значи дивна; или бања (изговор као: бара), што би требало да значи да ту има и неко лековито купатило као у Бањи Ковиљачи и др. Ово друго значење, које се сада накнадно не би дало оправдавати ни да има заиста ту нека бања (купка), због мало познатог значења другом делу (лука), изазвало је нагласком своје речи промену у нагласку целога склопа. Место два нагласка за два дела, пошто су постала једно име (реч), јавила се потреба само једнога нагласка, па је задржан само онај други (у: лука). Да ли је то лепше не знамо, али боље није још, и стога што је млађе а одстоји још старије и стога што није бањолучка форма а одстоји бањолучка: Бања Лука.

"Време", 27. марта 1937.

А данас, након 80 година? "Бања Лука" поодавно није "бањалучка форма" (ко још изговара њено име са два акцента?!), али тако стоји у готово свим актима градских власти (и на порталу, и на порталу!). "У скамењеним изразима који значе једну реч, делови се не одвајају чим се не осећају као засебне речи (Оченаш, Сокобања...)". Уз то, изгледа да смо изгубили језички осјећај и заборавили темељна правила творбе генитива, па данас имамо културну политику, стратегију развоја, дан града "Бања Лука" (или: "Бањалука", свеједно). Па тога више нема ни у граду Пирот(у)!

(Крај)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.