ЛИСТАЈУЋИ ПОЖУТЈЕЛУ БАЊАЛУЧКУ ШТАМПУ (5): Змијањац кихнуо 62 пута без прекида

 ЛИСТАЈУЋИ ПОЖУТЈЕЛУ БАЊАЛУЧКУ ШТАМПУ (5): Змијањац кихнуо 62 пута без прекида 19.02.2018 15:23 | Зоран С. Мачкић

Бањалучка синагога

Радови на изградњи Дома културе и храма бањалучких Јевреја напредују пуном паром. Рачуна се да ће зграда још ове зиме бити под кровом. Палата ће стајати преко један милион динара. Зграда се подиже у једној од најживљих и најлепших улица у граду. У Дому ће бити смештена сва јеврејска друштва у Бањој Луци, а храм ће бити мало одвојен. Нарочити одбор на челу са председником Јеврејске богоштовне општине г. Нахмијасом води надзор над градњом и осигурава материјална средства међу својим члановима.

"Време", 5. децембра 1936.

Нећемо гостионице!

Становници Горњега шехера, једнога дела Бање Луке, упутили су данас депутацију бану Врбаске бановине г. Богољубу Кујунџићу, којом су протестовали против отварања једне гостионице у своме крају. Ова депутација замолила је бана да не дозволи отварање нове гостионице у Горњем шехеру.

"Време", 7. априла 1937.

На здравље!

Земљорадник Драгутин Голубовић из Змијања недалеко Бање Луке, постигао је данас можда један редак и необичан рекорд: он је кихнуо 62 пута узастопце, без прекида.

Голубовић није имао никакве намере да туче неке рекорде него, као што сам прича, а и његови пријатељи то потврђују, кад год се прехлади кија по 50-60 пута, као што је био случај и јуче за време док се налазио на пијаци у Бањој Луци. Изгледа да је овом приликом кихнуо преко својих ранијих рекорда.

"Време", 20. новембра 1937.

Шарка у центру града

Необичну сензацију и панику међу многобројним шетачима изазвала је синоћ на корзоу, на Булевару краља Александра И, велика отровна змија шарка.

Док је корзо био најживљи, на асфалту међу шетачима појавила се велика отровница, која се почела бацати међу ноге појединих шетача, који су почели да вриште и беже, дозивајући у помоћ. За врло кратко време корзо је остао празан.

У тај мах дошао је полицијски стражар г. Хаџић, који је змију пендреком умлатио. Међутим и поред тога шетачи нису имали више куражи да се врате на корзо.

Верује се да је ова велика змија отровница изашла из покошеног сена из врта Саборне цркве, који се налази баш на самом корзоу. Међутим говори се да су ову отровницу бацили на корзо чланови градског туристичког одбора, да би бар на тај начин присилили шетаче да више не шетају по корзоу Краља Александра, када им већ није помогла раније донета одлука да се корзо пресели из Улице краља Александра у Улицу краља Алфонса у интересу туризма.

"Време", 15. јула 1937.

Трибине на стадиону

СК Крајишник из Бањалуке у најскоријем времену приступиће радовима којима жели да улепша своје садашње игралиште. У првоме реду подићи ће трибине, које ће бити дужине тридесет метара, а висине девет метара, са осам ложа. Поред тога направиће тркачку стазу, као и слободан простор поделиће за бацање кугле, копља, скакање и томе слично. Испод трибина биће клупске кабине за свлачење, са тушевима и купатилом. Радови ће изнети преко 100.000 динара. Свечано отварање игралишта биће о Ускрсу.

"Правда", 26. фебруара 1931.

Бања-Лука

У првом броју "Стражилова" у мом чланку наштампано је Бања Лука овако: Бања-Лука. Ја сам у рукопису написао: Бања Лука, а чије је масло, да се наштампало Бања-Лука, ја не знам. Можда је то масло какве мудрице слагача, али свакако је одговоран уредник... Него сад да видимо, зашто не ваља Бања-Лука? Наши књижевници мећу радо овакве паузе и где треба и где не треба. Где се бележи пауза у реченици, о том неће бити овде говора, него где се бележи између речи. Пауза се меће међу речи, које нису праве сложене речи, него међу недовршене речи, као: бимбер-грожђе, бисер-парта, баш-кнез, Угрин-Јанко, ђул-кадуна, ђул-девојка, самур-калпак, бугар-кабаница, љиљан-гора, љиљан-листак, паун-перо, славуј-грло, рај-босиље. Овакве недовршене речи налазе се само у песмама. У првој поли долази се супстантив место адјектива, као: славуј-грло место славујево грло; паун-перо место пауново перо. Друго, бележи се пауза речи две, кад се прва не склања а друга склања, као: па говори Мрњаковић-Јову; брат-Пери, брат-Стеви итд. Трећега случаја нема, где би се бележила пауза између речи. У Бања Лука је бања придев с наставком јō и показује припадање као и адјектив с наставком ов. Бања Лука је дакле то исто што и Банова Лука. А да ли се између придева и супстантива меће пауза? Не меће се не само у српском, него ни у једном језику. Зато би ваљало да се у нашим календарима од сада пише Видов дан, Ивањ дан, Петров дан, Илин дан, а не Видов-дан, Ивањ-дан, Петров-дан, Илин-дан.

"Стражилово", 22. јануара 1887.

Приредио Зоран С. Мачкић, архивски савјетник у Архиву Републике Српске



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица