LISTAJUĆI POŽUTJELU BANjALUČKU ŠTAMPU (2): Pozorište podigli građani predvođenih advokatom Zakićem

LISTAJUĆI POŽUTJELU BANjALUČKU ŠTAMPU (2): Pozorište podigli građani predvođenih advokatom Zakićem 29.01.2018 09:04 | Zoran S. Mačkić

Bosanska Krajina odužila se dostojno seni kralja Petra Velikog Oslobodioca. Dom, nedavno osvećen u Banjaluci, dokaz je velike ljubavi i zahvalnosti Krajine dinastiji Karađorđevića

Podizanje Gradskog parka

Na poslednjim sednicama Opštinskog odbora rešeno je da se podigne jedan veliki moderan gradski park. Ovaj park ima da se podigne na vakufskom zemljištu usred grada. Za ovo zemljište Vakuf je tražio oko 2 miliona dinara. Opština je pristala, ali samo pod uslovom da Vakuf dobijeni novac upotrebi za ulepšavanje grada. Kako se saznaje, Vakuf je ovaj uslov primio, te će tako i Banjaluka dobiti jedan od skoro najvećih gradskih parkova u našoj državi.

Pravda, 14. februara 1930.

Muke sa Gradskim mostom

Pristupilo se podizanju betonskog mosta na Vrbasu, u Banjaluci. Radove izvodi inženjer Aleksandar Vulić. Kolski saobraćaj između jednog i drugog dela grada je prekinut, a za pešake je postavljen pontonski most. Novi most biće na tri betonska stuba. Podizanjem ovog mosta biće rešeno jedno pitanje od velike važnosti za Banjaluku, jer se drveni most svake godine morao opravljati, pa ipak nije bio dovoljno siguran s obzirom na nadolazak Vrbasa...

Pravda, 23. jula 1934.

Usled velikih kiša koje već dva dana padaju u Vrbaskoj banovini, sve reke su nadošle i izlile se iz svojih korita. Reka Vrbas nadošla je preko dva metra iznad svoga normalnog vodostaja.

Na Vrbasu je u Banjoj Luci bio podignut pešački pontonski most, koji je služio za prelaz građanstva privremeno, dok se ne podigne veliki betonski most koji je sada u izgrađivanju. Jutros iznenada, voda na reci koja je naglo nadošla odnela je pontonski most i saobraćaj između jednog i drugog dela grada potpuno je prekinut. Blagodareći predostrožnosti vlasti, žrtava ovom prilikom nije bilo, jer su policijske straže na vreme zatvorile sve prilaze pontonskom mostu...

Zbog prekida saobraćaja sa drugim delom varoši Trgovačka i Zanatska škola obustavile su privremeno nastavu...

Vlasti su izdale hitna naređenja da se pontonski most ponova podigne i uspostavi saobraćaj između oba dela varoši.

Pravda, 14. novembra 1934.

Radovi na završetku betonskog mosta privode se kraju. U toku iduće nedelje most će biti potpuno dovršen. Ovaj most, koji staje dva miliona dinara, jedan je od najvećih objekata od armiranog betona u Vrbaskoj banovini.

Pravda, 9. novembra 1935.

Otvaranje pozorišta u Banjaluci

Bosanska Krajina, koju su tako lepo opevale narodne gusle, puna hajdučkog bunta, odužila se dostojno seni kralja Petra Velikog Oslobodioca. Dom, nedavno osvećen u Banjaluci, dokaz je velike ljubavi i zahvalnosti Krajine dinastiji Karađorđevića.

Podignut je uglavnom zaslugom nekolicine građana, na čelu sa advokatom dr Dimitrijem Zakićem. Prilozi za Dom prikupljani su u celoj Bosanskoj Krajini, a dobijena je i pomoć Banske uprave. Gradnja je stajala oko 4 miliona. Građen je u modernom stilu, ali je jednostavnost stila ublažena dvema terasama. Na glavnoj fasadi izrađena su od gipsa dva velika reljefa, koji imaju simbolično značenje, jer prikazuju život naroda ovog kraja u mirno i u ratno doba. Na jednom reljefu su gusle, preslica i frula, a na drugom gusle, handžar, dve kubure i buzdovan. Oko reljefa je okvir u narodnim šarama. Preslica označava radinost, gusle i frula narodnu umetnost, a oružje pokazuje kako se naš narod borio. Simboli kazuju da dom služi kulturnim i viteškim ciljevima. Za pozorište je izgrađena jedna velika sala, koja može da primi 600 duša.

Za etnografski i turistički muzej predviđeno je šest velikih soba. Tu je uređena i Soba kralja Petra, u kojoj je velika i skupocena slika kralja Petra kao vojvode Mrkonjića među ustanicima na Ćorkovači. Pored nje je i slika kralja Petra u prirodnoj veličini. Oko ovih slika su portreti znamenitih ljudi iz Bosanske Krajine odnosno Vrbaske banovine, počevši od Hrvoja Vukčića, pa sve do 1924; Vase Pelagića, fra Ivana Jukića, Petra Kočića, vojvode Goluba, Husein-kapetana Gradaščevića, Hasan-age Čengića, Muje Hrnjice, Muje od Kotara, Muje od Kladuše, Muje od Orašca i mnogih drugih.

Pored Sobe kralja Petra uređena je bosanskokrajiška muslimanska soba sa narodnim motivima koji su uglavnom izraženi kod muslimana. Za društvene prostorije određeno je 14 većih i manjih soba. Tu su smeštena sva nacionalna kulturna, umetnička i humana društva, čiji je delokrug Vrbaska banovina i čije je sedište u Banjaluci. Na drugom spratu nalazi se sala za skupštine, konferencije i predavanja, koja može da primi preko četiri stotine osoba.

Dom je otvoren na najskromniji način, komemorativnom predstavom.

Vreme, 8. decembra 1934.

Priredio Zoran S. Mačkić, arhivski savjetnik

u Arhivu Republike Srpske



© Glas Srpske 2012 ISSN 2303-7385 | Impresum | Marketing | Kontakt | Latinica | Ćirilica