Ко су заправо биле Делије?

Агенција
Ко су заправо биле Делије?

Велики број људи на овим просторима о делијама знају само то да навијачи Црвене звезде носе тај назив, док многи не знају ко су заправо биле делије.

Још више збуњују навијачка препуцавања између црвено и црно-бијелих. Навијачи Партизана тврде да су то били турски војници и на тај начин покушавају да увриједе присталице вјечитог ривала.

То је донекле и тачно.

Наиме, делије се јесу у појединим ситуацијама бориле за Турке, али су они били ирегуларни војници, односно плаћеници.

Сама ријеч делије потиче од турске ријечи "дели" што у преводу на српски значи храбар, луд или дрзак. Већ са тим сазнањем је јасно какви су то борци били.

На Балкану су се прво појавили у Босни, а затим и у Србији. То су углавном били хришћански борци, у највећем броју Срби. Регрутовани су из редова исламизованог становништва на територијама које су биле под влашћу Османлија.

Беглербегови и санџак-бегови често су имали своје делије, а Гази Хусрев-бег је, по неким изворима, имао војску од 10.000 делија. Велики везири су имали личну стражу од 400 до 500 делија, а неке паше чак и до 2000 делија.

Већина делија били су младићи старости од 20 до 25 година, који су у тим јединицама тражили начин да докажу своје јунаштво или једноставно да зараде и побјегну од сиромаштва. Били су препознатљиви по капама од лављег, леопардовог и хијениног крзна, а за своје услуге које су пружали турској властели добијали су право слободне вјероисповијести. 

Основна карактеристика им је да су дјеловали као шок трупе коришћењем герилске тактике. Такође су били и лична стража официра у Румелији, гдје су делије и настале у 15. вијеку.

Њихов врхунац је био у 16. вијеку, а посљедњи рат у којем су учествовали био је руско-турски рат 1828-1829, након чега их је султан Махмуд II распустио и забранио 1829. године, заједно са Јањичарима.

Француски племић и путописац Никола де Николе је 1552. године на пропутовању кроз Србију под Османлијама среће делије и записује у свом путопису "Бродарења и путовања по Турској" сљедеће свједочанство:

"Делије су пустолови, као лаки коњаници, којима је занат да траже пустоловине на најопаснијим мјестима, гдје им се пружа прилика да својим ратничким подвизима докажу своју храброст и јунаштво. Због тога они радо слиједе султанову војску без икакве плате. Ипак се већина од њих храни и издржава на трошак паша, беглер-бегова и санџак-бегова, јер сваки од ових држи у својој пратњи извјестан број најхрабријих и најсрчанијих делија. Они се налазе у предјелима Босне и Србије... Турци их називају делијама, што значи луди и храбар. Међутим, између себе, они се зову заточници... Првог делију сам видио у Једрену у сарају Рустем-паше, великог везира... На глави је имао капу од пјегаве леопардове коже. На њу је прикачио једно широко орлово крило како би изгледао што страшније. Два друга крила била су причвршћена великим позлаћеним клинцима на његовом штиту који је носио са стране, објесивши га о појас. Његово оружје била је ћорда и јатаган, док је у десној руци држао буздован, тј. топуз, са златним перима. Био сам, усто, радознао да га упитам преко драгомана коме народу припада и коју вјеру исповеда. Он ми, на то, на мудар начин даде на знање да је по народности Србин. А што се тиче његове вјере, он се, рече, само претвара кад живи с Турцима по њиховом закону, јер је он Хришћанин и рођењем, и срцем и својом вољом. И да би ме у то боље увјерио, он изговори на народном грчком и на словенском језику 'Оче наш', 'Богородице дјево', и 'Симбол вјере.'"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана