Иистерија Острва убиства: Окривена нова масовна гробница

Агенције
Иистерија Острва убиства: Окривена нова масовна гробница

Аустралијско осртво Бикон становницима тог дијела свијета познато и као Острво убиства или Гробље Батавија.

Бродоломци са истоименог борда, који је припадао Холандској источноиндијској компанији, доживјели су страшан бродлом када се брод 1629. године разбио о оближњи гребен. Од 282 преживјела, најмање 115 њих брутално су, у периоду од наредна три мјесеца, измасакрирали побуњеници из њихових редова.

До побуне је дошло пошто је капетан брода Франциско Пелсарт оставио преживјеле на острву и упустио се у потрагу за водом и помоћи. Невјероватно лоша срећа учинила је да се врати тек послије три мјесеца. Стручњаци су са овим дијелом приче били упознати захваљујући дневнику који је капетан касније објавио.

Требало је, међутим, да пође скоро 400 година, па да нови детаљи о масакру испливају на површину. Холандски и аустралијски археолози открили су, током недавних ископавања на острву, уређену гробницу у којој је било сахрањено петоро људи који, за разлику од већине, нису били ни убијени, ни масакрирани.

Археолог Ал Петерсон каже да су ти људи, изгледа, сахрањени са почастима, као и да је јасно да њихов гроб не изгледа као „мјесто скривања жртава убистава, у брзини“.

Стручњаци спекулишу да су ови људи или умрли одмах након бродолома, прије почетка побуне, или услијед дехидрације. Они сада пажљиво истражују новопронађене остатке, са циљем да слиједеће године објаве научну студију о ономе што је у том дијелу свијета познато као „Прво и највеће масовно убиство у Аустралији“.

Вођа побуне на оствру био је злогласни Јеронимус Корнелиз, кога Петерсон опсиује као крвожедног психопату. Он је спровео масакр над неистомишљеницима, када га је капетан напустио острво у потрази за спасоносним рјешењем за његову „насукану“ посаду.

Корнелиз је објешен по кратаком поступку, чим се Пелсарт вратио на острво. А што се његових жртава тиче, „страшне ствари су се дешавале несрећницима заробљеним на острву“, каже Ал Петерсон и закључује:

„Архологија је зато ту, да нам помогне да њихова прича буде испричана!“

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана