Гласов времеплов

Глас Српске
Гласов времеплов

Глас Српске биљежио је у својих 75 година све важније и битније догађаје на овим просторима.

 Доносимо неке од најинтересантнијих вијести које су обиљежиле историју, а архив Гласа Српске је доступан овдје.

1943. година

Теме са фронта логично су доминирале на странама “Гласа”, а једна од најважнијих вијести у овој години била је да је Италија капитулирала.

1944. година

Једна од најважнијих вијести било је ослобађање Београда 20. октобра, а у овој години “ Глас” је писао о великим побједама Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије

1945. година

Крај Другог свјетског рата један је од најважнијих датума у историји “Гласа”, који је опширно извјештавао о капитулацији Њемачке и Јапана. Паралелно са тим детаљно је праћено стање на домаћем фронту са посебним акцентом на битку за Бањалуку и њено ослобађање од окупатора.

1946. година

Прва послијератна година протиче у успостављању институција, обнови земље, али и кажњавању злочинаца. “Глас” пише о засједању Уставотворне скупштине и формирању Владе Народе Републике БиХ, довођењу крвника Виктора Гутића у Бањалуку, отварању обновљене зграде Гимназије у Приједору...

1947. година

Година протиче у знаку обнове и радних акција, те прославе великих побједа и историјских датума. Новинари су извјештавали о прослави Дана Црвене армије у Бањалуци, Дана народног устанка БиХ, али и радним акцијама приједорских учитеља и сељака.

1948. година

Док је сукоб Тита и Стаљина ишао ка кулминацији, на домаћем терену репортери “Гласа” биљеже нове радне побједе трудбеника и крупне кораке у обнови пољопривредне механизације у Крајини како би пољопривредна производња ухватила замах, али и пионирске кораке у развоју спорта и фискултуре

1949. година

Година затишја, али и невоље за задругаре који су одлуком државе остали без пожњевеног жита. С друге стране захуктава се рад Народног позоришта у Бањалуци које је представљало искру свјетлости у туробном времену.

1950. година

Почиње велика кампања народног просвећивања путем курсева, а долази и процват свих видова културе.

1951. година

“Глас” пише о великој акцији изградње пруге Бањалука - Добој у којој је учествовало 80.000 људи, али и о још једној величанственој прослави 1. маја којом је показана снага народа Југославије.

1952. година

Неочекиваном одлуком власти “Глас” није излазио у овој години.

1953. година

“Глас” се ипак диже из пепела и 1. септембра наставља да живи под називом “Бањалучке новине” и своју мисију хроничара времена.

1954. година

И даље траје обнова, а новинари “Бањалучких новина” јој афирмативним текстовима о радним акцијама и јачању свих сегмената друштва дају јак вјетар у леђа.

1955. година

Први пут проглашено десет најбољих спортиста чиме је ударен темељ манифестацији која и данас траје, а први лауреат био је сјајни гимнастичар Мирко Петричевић. Фокус новинара и даље је био на друштвеним темама, посебно пољопривреди и радном оспособљавању становништва.

1956. година

У Бањалуци обиљежена 40. годишњица смрти књижевника Петра Кочића, а академији су присуствовали и великани Иво Андрић и Бранко Ћопић.

1957. година

На ступцима “Крајишких новина” доминирале су свечарске манифестације - сјећање на славну Битку на Козари и дочек и испраћај штафете младости у Бањалуци.

1958. година

Златним словима је исписано да је бањалучки “Руди Чајавец” произвео први телевизор. У слободарском Дрвару Средња економска школа дала је прве матуранте.

1959. година

Атмосфера испуњена позитивним вибрацијама се наставља великим радним акцијама у којима су подигнуте пруге и многи јавни објекти, а бањалучка омладина одлучила је да се ухвати у коштац са изградњом аутопута.

1960. година

Путем успјеха крећу и спортисти и Борчев Томислав Кнез доноси прво олимпијско злато у Бањалуку освојено у дресу Југославије у Риму. И рукометаши Борца нижу успјехе на домаћој сцени, а заслужним учесницима Битке на Сутјесци уручено је стотину споменица.

1961. година

Иво Андрић херој је и међу новинарима због добијања Нобелове награде за књижевност за роман “На Дрини ћуприја”. У “Гласовом” избору најбољих спортиста по трећи пут круна припала Јеролиму Караџи.

1962. година

Дан Републике први пут обиљежен новом културном манифестацијом - Јесењи салон, који је окупио велики број умјетника. Пожар који је избио у бањалучкој општој болници изазвао милионску штету.

1963. година

Низом манифестација и великим слављем обиљежен 22. април - Дан ослобођења Бањалуке од фашизма. “Глас” доноси низ прича о херојима те године, али и критикује пропусте у друштву попут слабости у школству.

1964. година

Велике свечаности у Поткозарју - Приједор је добио Завичајни музеј, а Козара постаје национални парк у знак сјећања на надљудско жртвовање у борби са окупаторима.

1965. година

Ни “Глас” није остао имун на подвиг који ће памтити човјечанство - лет совјетског астронаута Алексеја Леонова у свемиру. Великом свечаности прослављен је још један Дан Републике.

1966. година

У Приједору отворени нови погони Фабрике кекса и вафла “Мира Цикота”. “Глас” извјештава и о годишњици ослобађања Бањалуке којој је присуствовао и Јосип Броз Тито, а на својим странама доноси шаренило догађаја и репортажа и започиње успјешну еру у својој историји.

1967. година

У мору извјештаја о унутрашњим приликама нашао се и онај о заказаним протестним митинзима у знак солидарности са борбом вијетнамског народа. Тиме је југословенски народ још једном показао да му је борба за слободу записана у генима.

1968. година

Теме посвећене обнови и развоју земље не јењавају, а у Бањалуци је почела изградња робне куће за шта је била задужена бањалучка “Крајина”.

1969. година

Још једна трагедија коју је “Глас” подијелио са својим народом. Бањалуку је погодио разоран земљотрес који је зауставио живот, али и пробудио велику солидарност и пожртвовање у обнови.

1970. година

Мјесеци у Бањалуци протичу у обнови послије разорног земљотреса, а свој допринос даје и “Глас” неуморно пратећи сваки успјех на градилиштима. Као додатни подстицај стигла је и вијест да је Југославија постала свјетски шампион у кошарци.

1971. година

“Глас” извјештава о првак сепаратистичким идејама у Хрватској и убиству амбасадора Владимира Роловића у Стокхолму. Школа у Челинцу која је разорена у земљотресу обновљена, па су ученици вагоне замијенили модерним учионицама.

1972. година

Положен камен темељац за спортску дворану “Борик” у Бањалуци у којој ће спортисти доћи до свјетских трофеја и која је и данас колијевка бањалучког спорта.

1973. година

Југославију је потресла вијест о паду ЈАТ-овог авиона непосредно пред слијетање у Титоград у коме је погинула 41 особа. Послије проглашења Националног парка као захвалност и успомена на хероје са Козаре почиње и снимање филма у коме легендарно Младена Стојановића игра Љуба Тадић.

1974. година

Централни догађај било је доношење Устава СФРЈ. Кључна ствар у њему било је увођење консензуса република и покрајина при одлучивању и легализовање права на самоопредјељење и отцјепљење.

1975. година

“Ћиро” који је саобраћао на прузи Приједор - Дрвар испраћен је у заслужену пензију, а замијенила га је дизел локомотива. Цијели Дрвар плакао је када је парњача посљедњи пут стигла у станицу.

1976. година

Највећи успјех бањалучког спорта. Рукометаши Борца попели су се на кров Европе, освојивши европски куп шампиона. Славна генерација постала је бесмртна, а Бањалука чувена по рукомету.

1977. година

Догађај године збио се већ на њеном почетку када је у авионској несрећи погинуо премијер СФРЈ Џемал Биједић. “Гласова” архива свједочи да мимо тог није било крупнијих догађаја, па су искусна пера читаоцима подарила низ репортажа по којима је наша кућа била позната.

1978. година

Јосип Броз Тито још једном је походио Бањалуку гдје му је приређен величанствен дочек. Испоставиће се да је то била једна од посљедњих посјете југословенског вође граду на Врбасу.

1979. година

Један од најистакнутијих друштвено-политичких радника и носилац Ордена народног хероја Ђуро Пуцар Стари преминуо у Београду. Пуцар је био и члан прве редакције “Гласа” када је она основана у Дрвару.

1980. година

Југославија је заћутала - умро је Јосип Броз Тито. Доживотни предсједник СФРЈ и Савеза комуниста преминуо је послије тешке болести у Љубљани. Ниједна вијест из послијератне Југославије није одјекнула као та, а и “Глас” је попут свих других медија опширно извјештавао о том догађају.

1981. година

Драма на небу. На линији Титоград - Београд отет ЈАТ-ов авион у коме су међу путницима били и генерали, глумци, фудбалери, естрадне звијезде... Авион је успио да стигне до Кипра, а путници да побјегну. Као промотор атифашистичке борбе “Глас” доноси опширне репортаже о прослави Дана ЈНА и Дана Републике.

1982. година

Племенита акција “Гласа” и “Арене” чији је циљ спајање растављених породица током козарске епопеје. Наход Градишић послије деценије лутања пронашао је своје најмилије. Сјајна репортажа настала је током дирљивог сусрета човјека који је од мајчиног скута као беба отргнут прије 40 година.

1983. година

Група муслиманских националиста предвођених Алијом Изетбеговићем осуђена у Сарајеву за дјела против народа и државе. Првооптужени Изетбеговић добио је 14 година затвора. Главни догађај на политичкој сцени био је избор новог састава Предсједништва СФРЈ.

1984. година

Одржане Зимске олимпијске игре у Сарајеву. Прву медаљу за Југославију на Зимским олимпијским играма освојио је алпски скијаш Јуре Франко. “Пламен обасјао свијет” био је наслов којим је “Глас” увео читаоце у планетарни спортски догађај.

1985. година

Послије успјеха у привреди, спорту и Нобелове награде Иви Андрићу на ред је дошао још један велики догађај за југословенску културну сцену. Режисер Емир Кустурица добио је “Златну палму” на чувеном Фестивалу у Кану за филм “Отац на службеном путу”. Репортери “Гласа” наставили да стижу у сваки кутак и доносе сјајне репортаже са многих догађаја, надасве промовишући успјехе.

1986. година

Сви домаћи догађаји остали су у сјени нуклеарне катастрофе у Чернобиљу, која је потресла свијет. На крилима бањалучких рукометаша Југославија постаје свјетски шампион.

1987. година

Прве афере потресају комунистичку власт у БиХ. Афера “Агрокомерц” са собом однијела и једног од најутицајнијих југословенских политичара Хамдију Поздерца, који је само годину касније требало да постане предсједник Предсједништва СФРЈ. “Глас” опширно извјештава и о сјећању на жртве у Дракулићу и смотри омладинског стваралаштва поводом Дана Републике.

1988. година

Док југословенски спортисти настављају да покоравају свијет и ватерполисти постају олимпијски шампиони у Сеулу, у први план поткрај године избија још једна катастрофа. У авионској несрећи у Јерменији погинула су два пилота Југословенског ратног ваздухопловства и пет чланова посаде који су превозили хуманитарну помоћ.

1989. година

Догађај број један било је уједињење Њемачке, а на домаћем плану “Глас” се бави покушајем оспоравања југословенства иако се све већи број становника изјашњава као Југословени.

1990. година

Пад комунизма. На првим вишестраначким изборима побјеђују националне странке СДС, СДА и ХДЗ које су подијелиле власт. Почиње звецкање оружја и наоружавање. “Гласова” репортажа из Музеја другог засједања АВНОЈ-а наговјештава да долазе турбулентна времена.

1991. година

Почео рат у Хрватској. ЈНА суочена са нападима у Хрватској и Словенији након што су оне прогласиле независност, који су кулминирали убиством војника у Сплиту. Све стране у БиХ покрећу мобилизацију, а у Бањалуци проглашена Аутономна регија Босанска Крајина.

1992. година

Почео крвави рат у БиХ, други ратни сукоб о којем “Глас” извјештава. Избијању рата претходио је референдум, расписан упркос противљењу Срба, на којем је изгласана независност БиХ. Пут до рата скраћен је убиством српског свата у Сарајеву. Нападнуте колоне са припадницима ЈНА у Сарајеву и Тузли који су се мирно повлачили. Први ратни злочин у БиХ почињен нападом на српско село Сијековац код Брода. Послије смрти 12 беба у Клиничком центру у Бањалуци усљед недостатка кисеоника покренута акција “Коридор живота”. У једној од најславнијих битака Војска РС спојила је Српску са Србијом.

1993. година

Рат се распламсава, а година остаје запамћена по нападу муслиманских снага на српска села на подручју Братунца и Сребренице који је изведен на Божић. Војска РС одолијева нападима, а у Посавини шири коридор према Југославији.

1994. година

НАТО авијација бомбардовала Војску РС у Горажду, иако је из тог града, који је требало да буде демилитаризована зона, претходно покренута муслиманска офанзива. У Бањалуци одржан велики митинг српске слоге на којем се окупило 50.000 Крајишника.

  

1995. година

Послије непуне четири године рата стигао је мир. На мировној конференцији у САД потписан је Дејтонски мировни споразум којим је БиХ административно подијељена на Републику Српску и ФБиХ. “Глас” спровео велику хуманитарну акцију и обезбиједио помоћ за избјеглице са влашићког платоа.

1996. година

Савјет безбједности УН укинуо економске санкције Републици Српској и Југославији које су биле на снази 52 мјесеца. Ексхумацијом масовне гробнице на православном гробљу у Мркоњић Граду откривен још један велики злочин над Србима.

1997. година

 Преминуо бивши потпредсједник Републике Српске и један од најистакнутијих политичара Никола Кољевић. Предсједница РС распустила Народну скупштину, а једна од најрадоснијих вијести било је отварање бањалучког аеродрома за цивилни саобраћај.

1998. година

БиХ на основу политичког договора добила валуту – конвертибилну марку. С обзиром на то да је изостао договор о застави, високи представник међународне заједнице Карлос Вестендорп донио одлуку о њеном изгледу. Генерал-мајор Момир Талић преузео дужност начелника Генералштаба Војске РС, а кошаркаши Југославије постали свјетски шампиони.

1999. година

НАТО авијација почела са нападима на СР Југославију, гађајући војне, привредне и цивилне објекте на којима је убијено више од 1.000 људи и причињена огромна штета.

2000. година

Срушен режим Слободана Милошевића у чувеним петооктобарским промјенама. Милошевић је пао послије великих протеста организованих након што је Републичка изборна комисија оспорила побједу Војислава Коштунице који је, ипак, постао предсједник Југославије.

2001. година

Свијет је стао када је терористичка организација “Ал-Каида” напала САД и срушила куле Свјетског трговинског центра у Њујорку. На домаћој сцени доминантне су биле теме које су се односиле на прогон Срба од стране Хашког трибунала укључујући изручење Слободана Милошевића и драконску пресуду Радиславу Крстићу.

2002. година

“Дрина поново спаја” био је наслов послије потписивања уговора о двојном држављанству између БиХ и СР Југославије у Београду.

Факсимил: Са 185. стране дрина поново спаја

2003. година

Читав демократски свијет остао је у шоку послије једног хица из снајпера. Кобни метак погодио је првог демократског премијера Србије Зорана Ђинђића, послије чега је у земљи уведено ванредно стање. “Глас” прославио 60. рођендан, али је и туговао јер га је напустио доајен Лимун Папић.

2004. година

Прва литургија служена у обновљеном Храму Христа Спаситеља у Бањалуци, а на литији је било више од 50.000 људи. Боксерски ринг заувијек напустио легендарни Средоје Зекановић, који је изњедрио ниску шампиона који су прославили Бањалуку.

2005. година

Терористи посијали смрт у Лондону. Преминуо папа Јован Павле Други, а домаћа сцена заокупљена дешавањима у вези са Хашким трибуналом. Док се генерал Момчило Перишић предао, Хаг одбија да се изјасни о злочину над војницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

2006. година

Бивши предсједник СР Југославије и Србије Слободан Милошевић преминуо у притворској јединици Хашког трибунала, не дочекавши пресуду. Бивши предсједник Народне скупштине РС Момчило Крајишник осуђен у Хагу на 27 година затвора. У БиХ завршена тиранија високог представника међународне заједнице Педија Ешдауна, којег је наслиједио умјерени Кристијан Шварц-Шилинг.

2007. година

Предсједник Републике Српске Милан Јелић преминуо у општој болници у Добоју, гдје је превезен из Модриче. Јелић је био и министар привреде, директор Рафинерије уља Модрича и један од најпризнатијих фудбалских функционера у БиХ. На позицији предсједника РС наслиједио га је Рајко Кузмановић.

2008. година

У Београду послије дуге потраге ухапшен први предсједник Републике Српске Радован Караџић и изручен у Хаг. Рафинерија нафте Брод враћена у живот. Послије вишегодишње агоније једино постројење те врсте у БиХ преузела руска компанија која је оживјела нафтну индустрију РС.

2009. година

Упокојио се патријарх српски Павле - један од највећих умова које је српски народ имао и човјек који је свакодневно приносио бескрвну жртву за спас српског народа. Интерпол обуставио потјернице за осумњиченима за злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву. Бивша предсједница РС Биљана Плавшић на слободи послије хашке пресуде. Ухапшене вође два највећа криминална клана у РС која су водили Дарко Елез и Ђорђе Ждрале.

2010. година

Одржани општи избори на којима је велику побједу остварио СНСД. Послије избора формирана Влада РС са Александром Џомбићем на челу. Велики дан у историји “Гласа” означило је отварање најмодерније штампарије, у коју су уложена два и по милиона марака.

2011. година

Командант Војске РС генерал Ратко Младић ухапшен у Србији и изручен у Хаг. Српска добила први аутопут након што је у функцију пуштена дионица Бањалука - Градишка, у коју је уложено 320 милиона КМ. Припадник вехабијског покрета Мевлид Јашаревић извршио терористички напада на Амбасаду САД у БиХ.

2012. година

Туристички бисер Српске Андрићград посјетиоцима отворио капије. Бањалуку погодила једна од највећих трагедија посљедњих деценија када је у паду авиона погинуло пет чланова падобранског клуба.

2013. година

Попис становништва у БиХ, први након 20 година, један је од најзначајнијих догађаја у 2013. години који су обиљежили бројни проблеми и манипулације подацима.

2014. година

Републику Српску и ФБиХ у мају су задесиле велике поплаве узроковане падавинама незабиљеженим у посљедњих 120 година.

2015. година

Терористички напади и хапшење повезаних са терористичким организацијама и радикалним покретима обиљежили годину. Вехабија Нердин Ибрић из Сапне извршио је 27. априла терористички напад на Полицијску станицу у Зворнику.

2016. година

Становници Републике Српске први пут након рата изашли на референдум и сачували 9. јануар као Дан Републике.

2017. година

Међународни суд за бившу Југославију, познатији као Хашки трибунал, окончао је мандат.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана