Зоран Ристић, адвокат и предсједник Удружења “Одузета имовина”: Хрватска спроводи класичну отимачину имовине БиХ

Каже то у интервјуу за “Глас Српске” адвокат Зоран Ристић, предсједник Удружења “Одузета имовина” који се већ годинама бори за враћање имовине коју су предузећа из некадашње Југославије имала у Хрватској.

- Они полазе од тога да је имовина БиХ и Србије у Хрватској њихова све док не буде потписан билатерални споразуми с овим двема државама. То је правни нонсенс, али, могу слободно рећи, и глупост јер се другим речима то не може објаснити - каже Ристић.

ГЛАС: Ова, како сте је назвали, отимачина траје већ годинама.

РИСТИЋ: Она је кренула још 1992. године, када је ова имовина “подржављена”. Ја то зовем “лекс тољага”. Ради се о континуираној политици хрватских власти коју пуних 14 година спроводе у дело, а траје од оног дана када је потписан Споразум о сукцесији. Узели су ту имовину под своје и некадашње некретнине предузећа из Србије превели из друштвене у државну имовину Хрватске. С друге стране, фирмама из БиХ су забранили продају. Али, и располажу њима. Они данас лију “крокодилске сузе”. Лажне сузе. И кажу да желе да спрече даље пропадање ове имовине. То је смешно. Да су хтели то да спрече, вратили би ову имовину стварним власницима. Донели су закон и сада некадашња радничка одмаралишта издају у закуп, и то на 30 година. То значи да нико од стварних власника неће моћи полагати право на њих и користити их у овом периоду. То је у супротности са свим европским начелима и законима. Имовина је неприкосновена.

ГЛАС: Да ли је тачан податак да је Хрватска већ отуђила добар дио ове имовине?

РИСТИЋ: Мислим да су већ више од 50 одсто тога продали. Они ову имовину доживљавају као ратни плен и избегавају да потпишу документа којима би била регулисана ова област. Због свега жалили смо се и суду у Стразбуру. Углавном се ради о одмаралиштима која су предузећа са простора бивше Југославије имала у Хрватској. Али, не треба заборавити ни нафтовод “Јанаф”, који је био грађен прије рата и служио за потребе Рафинерије нафте у Броду. Он је грађен парама грађана Србије и БиХ, а данас га користи само Хрватска. Они данас од Рафинерије Брод наплаћују коришћење овог нафтовода. Иста прича је и са Рафинеријом у Панчеву. Да не мисле стати на овоме види се и из недавно расписаног јавног позива да у закуп буде издато 10 одмаралишта која су некада припадала предузећима из БиХ и пет из Србије.     

ГЛАС: Гдје се она налазе?

РИСТИЋ: Углавном се ради о одмаралиштима на макарском приморју. Највише их се налази у општини Градац. Ради се објектима које су некада, ради одмора својих радника, правили рудници, електропривреде и друга предузећа. И неко сада хоће да им све то одузме. Е, па, не може.

ГЛАС: Шта власти у Српској, али и у БиХ, могу урадити како би заштитиле ову имовину?

РИСТИЋ: Свиђа ми се недавна изјава предсједника Милорада Додика, који је рекао да се неће дозволити отуђивање ове имовине, те да ће је на све начине покушати заштитити. Правда се не може постићи у Стразбуру, али може у Женеви. Други начин је да БиХ и Хрватска потпишу билатерални споразум. Али, према мом мишљењу, овај споразум није ни потребан јер је потписани Споразум о сукцесији директно примењив у пракси.

ЖРС има вриједно земљиште у Хрватској

ГЛАС: Да ли међу имовином која ће бити издавана у закуп има и оне која је у власништву предузећа и Српске?

РИСТИЋ: За сада, на продају или издавање у закуп нису дати објекти предузећа из РС. Не знам колико је људима познато, али “Инцел” и “Жељезнице РС” у Хрватској имају веома вриједну имовину, и то од неколико стотина милиона евра. Али, не треба се заваравати, вјероватно ће и она једног дана ићи на добош. ЖРС има вриједну имовину на Малом Лошињу, дивном полуострву. Ради се о готово 18 хектара атрактивног земљишта, које је ЖРС припало диобеним билансом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.