Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске: У 2018. годину Српска ушла економски и финансијски стабилна

Срна
Жељка Цвијановић, предсједник Владе Републике Српске: У 2018. годину Српска ушла економски и финансијски стабилна

Бањалука - Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић истакла је да је Српска, упркос блокадама са нивоа БиХ, у 2018. годину ушла економски и финансијски стабилна, да није смањила социјална давања, већ напротив повећала, као и да је добрим дијалогом са социјалним партнерима и усвајањем стратешких докумената створена добра основа да се ради на даљем развоју.

Цвијановићева је изјавила да је Српска у прилици да већ почетком другог квартала ове године има укупно повећање пензија од 17,5 одсто, као и укупно повећање издвајања за борачке категорије од 16,2 одсто.

"За сваку од ових категорија намјеравамо да идемо даље, да унапређујемо њихов материјални статус. Дошли смо у један амбијент гдје можемо заједно, Влада и остале институције, са социјалним партнерима да покрећемо велику акцију која носи назив жЗаједно за јачу Српскуж. Упркос блокадама са нивоа БиХ, успјели смо, не само да одржимо стабилност, већ да је и унаприједимо", рекла је Цвијановићева у интервјуу Срни.

Она је нагласила да у 2018. години почиње и реализација мјере подршке незапосленим породиљама, као и системско рјешење лијечења дјеце у иностранству посредством Фонда солидарности.

"То су двије нове социјалне оријентације, једна која се односи на незапослене мајке, а друга на лијечење дјеце у иностранству. Почели смо разговоре и са удружењима лица са инвалидитетом, нисмо их завршили и тај дијалог мора бити бољи, али смо постигли сагласност са социјалним партнерима да једна од приоритетних ствари мора да буде и веће запошљавање инвалида, посебно у радну сферу", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је Република Српска велико градилиште, да се гради болница у Источном Сарајеву, да је у плану изградња болнице у Добоју, да се завршавају велики радови на реконструкцији и изградњи Универзитетског клиничког центра Српске, у току су изградња ауто-пута, реконструкције путева...

Један од приоритета Владе повећање плате у реалном сектору

Цвијановићева је изразила жаљење што до сада нису направљени конкретнији помаци у области образовања, али и изједначавање коефицијената буџетских корисника, односно оних из просвјете и културе са осталима.

"Много људи одлази одавде и тога смо свјесни. Људи из пословне заједнице су свјесни да добри радници одлазе, а могу се задржати добрим платама. Управо из тог разлога Влада је рекла да је један од приоритета повећање плате у реалном сектору. Зато смо дефинисали овакав ходограм, да растерећујемо привреду, а да послодавци, у складу са захтјевом синдиката, то што уштеде пребаце на раднике да имају веће плате", рекла је Цвијановићева.

Премијер Српске је констатовала да буџет и програм економских реформи представљају основ да се Влада приоритетно усмјери на реални сектор, повећање броја запослених и плата, а касније и на повећање плата у јавном сектору.

Према њеним ријечима, ови документи су и резултат дијалога и посвећеније, другачије и озбиљније комуникације између Владе и социјалних партнера у прошлој години.

Напомињући да је Српска једини ниво власти који је усвојио ове документе, Цвијановићева је истакла да је на основу тога могуће упоређивати ситуацију на различитим нивоима власти.

"У првој половини децембра 2017. усвојили смо стратешке документе за ову годину, упркос настојањима опозиције да нам поремети планове. Начин на који су то радили је контрапродуктиван по њих, а не нас. Ако немате стабилну парламентарну већину, не можете размишљати о стратешком понашању", рекла је Цвијановићева.

Она је оцијенила да је Република Српска прошле године наставила да остварује добре резултате које је имала и 2016, те да су оборени рекорди, попут покривености увоза извозом од 71 одсто, али и броја запослених који је у септембру износио 263.476.

Цвијановићева је додала да подаци Фонда пензијског и инвалидског осигурања показују да има 300.000 уплатиоца доприноса.

"Наравно, увијек може боље, али због сложености послова којима смо се бавили и околности у којима смо функционисали, задовољна сам радом Владе. Показали смо максималан ниво активизма, не само у протеклој години, већ и у претходним, које су биле оптерећене тешким насљеђем - од свјетске економске кризе која је чинила велику штету, посебно малим економијама, затим поплаве која је жоднијелаж годишњи буџет, али након које смо успјели да веома брзо санирамо инфраструктуру, да реагујемо према грађанима и привреди", истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је Влада Републике Српске била прва влада која је након суше прошле године донијела конкретан сет мјера за превазилажење проблема, од којих је и исплата заосталих обавеза у пољопривреди да би била омогућена јесења сјетва.

Српска стабилна упркос блокадама са нивоа БиХ

Премијер Српске је нагласила да је Република Српска економски и финансијски стабилна, иако је посљедње три године присутна и политичка и финансијска блокада са нивоа БиХ, чиме је Српска остала ускраћена за укупно 748 милиона КМ који су требало да буду усмјерени у буџет и реализацију одређених пројеката.

Она је напоменула да су многе обавезе остале неизвршене на нивоу БиХ намјерном акцијом да би ентитети били спријечени да дођу до одређених средстава, али и да је Српска константно под одређеним "нападима" када је ријеч о њеним надлежностима с циљем да се развласти, да јој се смањи утицај, да буде мање видљива, функционална и оперативна.

"Нажалост, то су ствари које долазе из дијела политичког Сарајева и међународне заједнице, али, захваљујући доброј интеракцији свих институција, Владе и Народне скупштине, на челу са предсједником Републике Српске, успијевамо да се одупремо и не само то, већ смо се још јаче позиционирали и намјеравамо додатно да јачамо позицију. Не тражимо ништа што нам не припада Уставом", рекла је Цвијановићева.

Она је указала да је додатна, отежавајућа околност то што су представници из Републике Српске који су власт на нивоу БиХ, а који су из СДС-а, ПДП-а и
НДП-а, "углавном били промотери активности обрушавања на Републику Српску".

"Покушали су да нам затворе врата у политичком и финансијском смислу гдје год је то било могуће, да нам отежају рад и нису презали да се свете институцијама или грађанима, што је још тужније, ускраћујући многа средства и аранжмане. Посебно болно је што су они често служили као људи који шаљу погрешну слику о институцијама Српске када имају прилику да разговарају у иностранству", нагласила је Цвијановићева.

Она је у интервјуу Срни рекла да је власт у Српској успјела то да превазиђе и да са дијелом међународне заједнице коректно сарађује, док не жели да губи вријеме са онима који Српску сматрају добрим партнером само уколико њени представници "климају главом и прихватају оно што је против Српске".

Влада Српске само тражи да се поштују устав и надлежности

Цвијановићева је оцијенила да Влада Српске има добру сарадњу са Владом ФБиХ, док је, када је ријеч о нивоу БиХ, претходни период био период у којем није постојала никаква стварна комуникација.

Предсједник Владе Српске сматра фрустрирајућом чињеницу да не постоји унутрашња комуникација, због чега се често дешава да неко из међународне заједнице буде посредник и преноси ставове између различитих нивоа власти.

"Знам да смо ми у Влади Српске тежак саговорник само зато што тражимо да се испоштује оно што припада Српској, да поштујемо Устав и надлежности и да се у складу са тим понашамо. Инсистирамо на механизму координације. Изгубили смо толике године да бисмо дефинисали координацију, сада када то имамо хоћемо да то буде примјењивано, а не мртво слово на папиру, што је, нажалост, опредјељење многих на нивоу БиХ", рекла је Цвијановићева.

Она је нагласила да је механизам координације донесен да би се поштовао, а не да би тиме задовољили ЕУ.

"Увијек имате у политичком Сарајеву и дијелу међународне заједнице приступ да се некако морају жпумпати мишићиж нивоу БиХ. Они желе да то буде доминантан ниво и узалуд је губити вријеме и људима објашњавати да не могу бити доминантни зато што немају надлежности за сва питања. Нису надлежни за здравство, пољопривреду, инфраструктуру, пензиони систем, нити за социјална питања, просвјету...", навела је Цвијановићева.

Она је додала да политички субјекти из Српске који су власт на нивоу БиХ никада нису осјетили потребу да се консултују са институцијама Републике Српске, а радили су на штету Српске.

"Замислите, усвајају механизам координације који прописује како се понашају институције Српске у корелацији са другима, а да нико не пита институције Српске. То је неодговорно и морам да закључим да је иза тога постојала лоша намјера", рекла је Цвијановићева и подсјетила да је у ранијем периоду, када је била друга структура на власти у БиХ, постојала блиска координација и договор о свим стратешким документима.

Говорећи о европском путу БиХ, она је оцијенила да је највећа кочница то што неки неће да се досљедно примјењује механизам координације, који није нешто што ће бити кориштено само када је ријеч о испуњавању Упитника Европске комисије, већ за све што треба да се спроведе у сфери европских интеграција.

Напомињући да је више од 70 одсто тема у оквиру преговарачких поглавља у надлежности Српске, Цвијановићева је додала да су и остала питања, која нису искључиво у "рукама Српске", питања у којима Српска учествује.

"Не можете дефинисати ствари без Републике Српске. Са нама нема проблема када се поштује Устав, када се договоре процедуре и када их сви поштују", нагласила је Цвијановићева.

Она је додала да Српска разумије да су потребне одређене оквирне стратегије које би биле подлога за финансирање кроз различите фондове ЕУ, нагласивши да су те стратегије оквирне јер садрже ствари које су по Уставу додијељене ентитетима.

"Дали смо сагласност на стратегију руралног развоја, али зато што је она сада јасно постала оквирни документ, јер Република Српска у тој области има своје политике, прописе, интервенције и подршку коју пружа", рекла је Цвијановићева и додала да је и ЕУ дала гаранцију да ће бити обезбијеђен механизам координације када је ријеч о програмирању помоћи.

Она је истакла да је Република Српска у предности када је ријеч о усклађивању закона, али и формирању тимова у оквиру институција који су способни да одраде посао у вези са процесом интеграција.

Цвијановићева је нагласила да је Српска посвећена интеграцијама на начин да жели да буде видљива с обзиром на уставне надлежности, те признаје да је у ранијем периоду било и одређених грешака, прије свега због наивности и увјерења да ће коначно неке ствари бити покренуте у БиХ.

Као примјер навела је верификације закона наметнутих од високог представника, јер је речено да ће након тога та рјешења бити могуће мијењати и кориговати у парламентарној процедури.

"Заиста смо били наивни да у то повјерујемо. Шта се на крају испоставило - да немате са ким да договарате да то коригујете и да је то била једна обична засједа. Људи у Сарајеву неће о томе да причају, они воле та рјешења", рекла је Цвијановићева.

БиХ треба да остане на путу европских интеграција

Премијер Српске је оцијенила да је ОХР превазиђена институција, непотребна у процесу европских интеграција, јер је БиХ саговорник ЕУ.

Колико је ОХР апсурдна институција, каже Цвијановићева, показују и контрадикторне изјаве два бивша висока представника - Кристијана Шварц-Шилинга и Мирослава Лајчака, од којих први заговара коришћење бонских овлаштења, а други да домаће структуре треба да обезбиједе функционалност државе и да међународна заједница може само да помаже без интервенција.

"Замислите, земља се креће ка ЕУ и главни саговорник је ЕУ, а високи представник треба на силу да намеће законе, мјере, склања људе са позиција. Каква је то држава у којој они који су били високи представници различито говоре, нису усаглашени", упитала је Цвијановићева.

Имајући у виду интервенцију међународне заједнице у ранијем периоду, коју је оцијенила контаминирајућом и деструктивном, Цвијановићева је констатовала да је Српска изградила право на јасан став и систем комуникације тог става, без тражења онога што је ван Устава.

"Интервенција високог представника је смањила потенцијал за унутрашњи дијалог, јер је једна страна увијек знала да има сигурну кућу у ОХР-у", рекла је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, процес европских интеграција је у више наврата погрешно вођен и изгубљено је много година јер су некада у делегацији ЕУ главну ријеч водили људи који су прије тога били у ОХР-у, али да се сада можда назиру обриси реалнијег приступа БиХ.

Подсјећајући да је ЕУ у посљедње вријеме задесило неколико изазова, попут "Брегзита", грчке кризе, питања монетарне уније, Цвијановићева ипак сматра да БиХ треба да остане на путу европских интеграција, јер то даје политичку, економску и социјалну сигурност, али и лакшу комуникацију између држава, као и слободно кретање и робе и људи.

"Европа без нивелизације неће моћи да функционише, зато што није изнивелисана унутра ни када је ријеч о сјеверу и југу, нити истоку и западу, ни централни дио у односу на остало. Према томе, мислим да ће се то некада десити, али док се то деси ми треба да преживимо", рекла је Цвијановићева.

Она не очекује брзо кретање БиХ ка ЕУ, прије свега јер је потребно прво добити статус кандидата, а потом и датум за преговоре који трају више година.

"Поруке из ЕУ о 2025. години нису резервисане за БиХ, јер нисмо још добили статус кандидата, иако су неки наши функционери са нивоа БиХ стално лицитирали, а сада то више и не спомињу", закључила је Цвијановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана