Запосленост на Балкану расте, проблем масован одлазак радника

 Запосленост на Балкану расте, проблем масован одлазак радника 22.02.2018 14:13 | Маријана Миљић

Бањалука - Запосленост расте, али је мањак инвестиција главни узрок због којег домаће компаније озбиљније не повећавају број радника, а лоше образовање, старење становништва и миграције пријете да додатно угрозе тржиште рада.

Проблеми и изазови за тржиште рада детектовани су у извјештају Савјета за регионалну сарадњу "Тржишта рада на западном Балкану: учинак, узроци и могуће политике". Иако се западни Балкан суочио са драматичним падом запослености у периоду након свјетске економске кризе која је потрајала од 2008. до 2011. године, ситуација се поправила у наредних пет година и до 2016. је укупан број запослених поново достигао 6,5 милиона, што представља повећање од 8,9 одсто. У БиХ је 25 одсто или 132.054 људи прешло из статуса незапослених у запослене, али је тај проценат био већи у земљама региона осим у Албанији која је имала стопу од 21 одсто. У извјештају је наведено да је стопа незапослености у 2016. години била највећа у БиХ - 25,4 одсто, а најнижа у Србији - 17,1 одсто.

Стручњаци који су анализирали економију западног Балкана навели су да су инвестиције важан фактор који утиче на потражњу за радницима и креирање послова.

- Низак ниво инвестиција у БиХ објашњава слаб раст компанија и потражњу за радницима. Однос инвестиција и бруто домаћег производа је у опадању, тако да је 2011. године овај износио 29,4 да би 2015. пао на 24,6 одсто. Најпродуктивнији сектори су информационе технологије и финансијски сектор - наведено је у извјештају.

Стручњаци су навели да је посебно висок проценат незапослених младих и да је главни узрок лош квалитет образовања и мањак квалификованих радника.

- Неопходно је унаприједити образовни систем у средњим школама и на факултетима. Увођење учења базираног на раду и дуално образовање по угледу на њемачки систем је од кључне важности. Такав систем има Србија и он би требало да буде примијењен и у БиХ - наведено је у извјештају у којем је као један од проблема означено и рано напуштање школовања, јер више од 20 одсто младих након завршеног трогодишњег средњег образовање не наставља образовање.

Стручњаци који су се бавили анализом домаћег тржишта рада посебну пажњу посветили су сивој економији и навели да у тој зони предњаче мушкарци и млади.

- У сивој економији највише је најмлађих. БиХ има и највишу стопу нискообразованих радника у сивој економији јер их је 86 без образовања, а 62 одсто са основним образовањем - наведено је у извјештају.

Када је ријеч о миграцијама, ниској стопи рађања и старењу становништва, наведено је да су ти трендови присутни у свим земљама региона.

- Природни раст становништва је негативан у БиХ и Србији, а ове земље суочене су и са високим нивоом миграција. У посљедње двије деценије готово четвртина популације је напустила западни Балкан. Старење и опадање броја становника у БиХ утицаће на смањење понуде радне снаге и у дугорочном периоду биће потребно издвојити више новца за преквалификацију и активирање становништва - наведено је у извјештају.

Радна снага из БиХ је највише одлазила у земље региона (47,4 одсто) и земље ЕУ (28,8 одсто).

У Савезу синдиката РС истичу да је питање да ли уопште постоји домаће тржиште радне снаге.

- Оно што тренутно имамо је неуређено тржиште и на добром смо путу да и то нестане. Слика се драстично мијења и не личи на оно што смо имали прије четири или пет година. Број људи који траже посао опада, а при том не расте запосленост у истом омјеру. Поента је у томе да ми губимо радну снагу која напушта БиХ и одлази за сигурним и плаћеним радним мјестом јер тога нема на домаћем тржишту. БиХ се више не може похвалити ни са јефтином радном снагом јер је и она отишла - казала је предсједница Савеза синдиката РС Ранка Мишић и додала да ће без брзе реакције у погледу поштивања закона и повећања плата отићи и оно мало радно способног становништва.

Структура запослености

У извјештају је наглашено да су запошљавању у периоду од 2010. и 2016. године у економијама западног Балкана највише допринијели производни, грађевински, образовни и сектор стручне и научне дјелатности, јавна управа и пољопривреда. У структури запослености ипак преовладавају непроизводне дјелатности, што налаже предузимање мјера како би то било промијењено.

Стопа преласка незапослених у запослене 2016. године

Албанија 21%

БиХ 25%

Црна Гора 34%

Србија 37%

Македонија 48%



© Глас Српске 2012 ISSN 2303-7385 | Импресум | Маркетинг | Контакт | Латиница | Ћирилица