У дипломатији БиХ од теолога до управника каменолома
У званичној биографији Славка Вучуревића на Википедији пише да је завршио правни факултет у Сарајеву. И док тамо за АТВ кажу да то није тачно и да се давно исписао – из Вучуревићевог ПДП-а стижу фотографије индекса и дипломе – уз тврдње да је, незванично, нови амбасадор Босне и Херцеговине у Словенији факултет ипак завршио – али у Источном Сарајеву.
Господин Вучуревић је уписао Правни факултет Универзитета у Сарајеву, гдје је и апсолвирао. Због породичних околности, а касније и ратних дејстава, напустио је тај факултет и школовање наставио на Правном факултету Универзитета у Источном (тада Српском) Сарајеву, гдје је дипломирао 2001. године, те касније уписао и магистарски студиј, кажу у ПДП-у.
Медијска полемика о томе да ли амбасадор Вучуревић има диплому поново је актуелизовала причу о томе кога Босна и Херцеговина шаље у свијет да је представља. Пракса каже да су то углавном људи који имају најмање везе са дипломатијом – од приправника и дипломатских почетника – па све до перадара, теолога, па чак и управника каменолома.
Бивши дипломата Драшко Аћимовић каже да су каријерне дипломате које долазе са ових простора углавном мисаона именица.
"То су некакве обавезе да се странке одуже одређеним људима да их изаберу на те позиције што није неуобичајено и у другим земљама, значи не можемо рећи да је нешто другачије.У европским земљама је већи број каријерних дипломата. Ми не можемо рачунати на то да имамо каријерне, немамо ни дипломатску академију, ако немамо академију како онда можемо обучити кадрове?” каже бивши амбасадор БиХ у Белгији, Драшко Аћимовић.
Поред тренда политичких именовања поједини медији писали су и о несвакидашњим дипломатским апсурдима – па тако и да се на поједине дестинације шаљу људи који не знају ни један страни језик. Данас није било могуће провјерити којим језиком причају у руској и катарској амбасади јер се нису јављали на телефон.
"Кад се поново слаже, да тако кажем, и свијет, кад се поново успостављају билатерални односи међу државама заиста требају бити најбољи од најбољих – људи који не само да познају један страни језик, људи који познају више од једног страног језика. Људи који познају два, три, четири страна језика” сматра бивши замјеник министра спољних послова БиХ, Ана Тришић Бабић.
Бар ако је судити по овим и сличним примјерима испада да је у Босни и Херцеговини практично легализована чињеница да свако може бити дипломата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
