Tužioci istražuju lažne prijave

Potvrdila je ovo “Glasu Srpske” portparolka CIK-a Maksida Pirić, dodavši da je Tužilaštvu BiH sa pratećom dokumentacijom na postupanje proslijeđeno 150 prijava osoba zbog, kako su naveli, zloupotreba njihovog identiteta.

- Konkretno, riječ je o zloupotrebi u Odžaku, gdje su tri osobe prijavljene mimo njihove volje da glasaju iz inostranstva. Fizičko lice iz Orašja je podnijelo prijavu za četiri osobe da se radi o zloupotrebi načina glasanja i izrazilo sumnju da takvih zloupotreba ima za 130 lica. Imamo i još 50 prijava birača za zloupotrebe o prijavi glasanja - rekla je Pirićeva.

U centralni birački spisak upisana su 3.352.993 birača, dok je broj građana BiH koji posjeduju ličnu kartu 3.101.473, što praktično znači da se na biračkim spiskovima nalazi 251.520 hiljada birača, lica starijih od 18 godina koja nemaju ličnu kartu. To je izazvalo burna reagovanja u partijama, ali i nadležnim institucijama i otvorilo sumnje u regularnost predstojećih izbora.

Direktor Agencije za identifikaciona dokumenta, evidenciju i razmjenu podataka (IDDEEA) Arif Nanić pokušava da smiri situaciju. On je za “Glas Srpske” rekao da se podigla bespotrebna prašina. Tvrdi da razlika između biračkih spiskova i broja izdatih ličnih karata nije neobična stvar.

- Birački spisak se ne formira na osnovu izdatih ličnih karata. Ovdje se kruške i jabuke stavljaju u isti koš. Mi smo dali podatak o važećim izdatim ličnim kartama iz naše evidencije. To je javan podatak i mi tu nemamo ništa da krijemo. Birački spisak je drugo i ne mora se broj izdatih važećih ličnih karata slagati sa biračkim spiskom - rekao je Nanić.

Pojašnjava da se birački spiskovi formiraju na osnovu mjesta prebivališta, a da građanin na glasačko mjesto može izaći i bez lične karte jer je i pasoš važeća lična isprava na osnovu koje građanin može glasati.

Na pitanje da li je razlika u biračkim spiskovima sa brojem izdatih ličnih karata ranijih godina bila tako velika kao uoči ovih izbora, Nanić je rekao da ne zna jer tada nije ni bio direktor agencije.

- Članovi CIK-a su pojasnili ovu razliku. Neki mediji forsiraju priču da ovi izbori ne bi trebalo da budu održani. Ako ima neke sumnje, neka svaka institucija, svaki državni organ, pa i Tužilaštvo rade svoj posao - naveo je Nanić.

Direktor Agencije za zaštitu ličnih podataka Petar Kovačević rekao je za “Glas Srpske” da je CIK dužan da obezbijedi tačnost, ažurnost i integritet biračkog spiska.

- Jedini su oni za to odgovorni - rekao je Kovačević.

On je podsjetio da je i za lokalne izbore još 2012. godine agencija sprovela postupak po prigovoru jednog lica kojem je promijenjena biračka opcija.

Desio se i slučaj da je jedna osoba koja je radila u Zavodu za zapošljavanje Republike Srpske došla do kopija ličnih karata i zloupotrijebila lične podatke mijenjajući biračke opcije, nakon čega je tom zavodu zabranjeno da u postupku traženja posla prikuplja kopije ličnih karata.

- CIK se ponaša kao nevladina organizacija. Oni su ti koji treba da obezbijede tačnost biračkih spiskova i glasačke opcije. CIK uporno prebacuje odgovornost na matične urede za lica koja su umrla. Naravno da CIK ne unosi te podatke, ali CIK treba da natjera matične urede da to rade - upozorio je Kovačević.

Nevažeća dokumenta

Član CIK-a Branko Petrić rekao je za “Glas Srpske” da zloupotreba ličnih podataka ima i zbog činjenice što građani daju svoje lične podatke tamo gdje ne trebaju.

- Onaj ko je dao informaciju koliko ima važećih ličnih karata trebalo je da javnosti ponudi i informaciju koliko ima nevažećih ličnih dokumenata. Masa tih lažnih prijava će propasti. Sada primjenjujemo sistem preporučene pošte slanja glasačkih listića, preporučenim pismom, ličnom dostavom. Dakle, ako neko ne bude pronađen na adresi koju je prijavio, ta pošta će biti vraćena - rekao je Petrić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.