Српска против уласка БиХ у било које војне савезе

Ово је један од 15 закључака који су данас усвојени на састанку који је одржан на иницијативу предсједника Републике Српске Жељке Цвијановић, а био је посвећен питањима активирања Акционог плана за чланство у НАТО /МАП/ и позицији Српске.

Цвијановићева је истакла да рјешења садржана у Резолуцији о заштити уставног поретка и проглашењу војне неутралности коју је Народна скупштина Републике Српске усвојила 18. октобра прошле године представљају искључиви оквир за дјеловање свих органа и институција Српске, изабраних и именованих представника Републике у институцијама БиХ, те њених представника у међународним организацијама и форумима о питањима приступања БиХ било ком војном савезу.

Она је изразила задовољство што је на данашњем састанку исказано јединство и зрелост.

Према њеним ријечима, повод за састанак био је јасан, с обзиром на одлуке које су донесене почетком децембра, а односе се на активацију МАП-а и неке нове околности.

"Одустало се од услова који је био на снази од априла 2010. године, када се за активирање МАП-а везала и чињеница, односно услов за пренос имовине са нивоа Републике Српске на БиХ. Новом одлуком се одустаје од овог услова и сматра да је потребно да се иде даље на овом путу", подсјетила је Цвијановићева.

Она је нагласила да је Резолуција Народне скупштине обавезујућа и опредјељујућа за све који хоће да озбиљно обављају функције у Републици Српској и на нивоу БиХ у име Српске.

"Ту немамо дилему. Наше дилеме су се појавиле о томе ко и на који начин може на нивоу БиХ, а долази из Републике Српске, да се понаша противно Резолуцији", рекла је Цвијановићева.

Она је навела да су закључцима веома јасно дефинисане одређене ствари.

"Оно што се појављује као нова обавеза за све нас јесте да смо се усагласили да је неопходно приступити измјенама Кривичног закона Републике Српске на начин да се непридржавање ставова и одлука Народне скупштине Републике Српске о питањима која задиру у уставну позицију, статус, надлежности, те виталне и стратешке интересе Републике Српске од изабраних и именовнах лица из Српске у институцијама БиХ оквалификује као кривично дјело", рекла је Цвијановићева.

Предсједник Српске је напоменула да је усвојен и закључак којим је јасно дефинисано да Српска не подржава активацију МАП-а и да се тражи од људи који су или ће бити у Савјету министара да не спроводе било какве активности од Комисије која се бави овим питањима, а у складу са опредјељењем Народне скупштине.

"Веома јасно је дефинисан и закључак да ни под каквим условима Република Српска и њене институције не могу прихватати, у склопу било које реформе, да се врши пренос имовине са Републике на неки други ниво власти, односно БиХ", истакла је Цвијановићева.

Она је рекла да је закључено и да се треба приступити измјенама Закона о Оружаним снагама БиХ на начин да се из њега уклоне правне одредбе којима су изабрани представници обавезују да дјелују на реализацији пута БиХ ка НАТО-у.

"Имала сам прилику да чујем да су неки министри из Савјета министара, који су били позвани на састанак, а нису се појавили, послали поруке путем медија да сматрају да је ово само формалано и неки неискрени састанак. Демантујем ово, јер ми је намјера била да озбиљно приступимо новој околности, а којом се каже да је НАТО одустао од услова којим нас је исцрпљивао девет година и жели да се активира МАП без обзира што тада дефинисани услов о књижењу имовине није испостављен", рекла је Цвијановићева и навела да се нису одазвала три министра из Савјета министара.

Она сматра да је ово био непримјерен политички испостављен захтјев, све и да постоји апсолутна подршка процесу приступања НАТО-у.

"Став органа у Републици Српској јесте и тај да подржавамо ставове Србије и да ћемо бити компатибилни са њима, али морам рећи да је ово везано и за чињеницу да грађани Српске не желе да имају границу било ког војног савеза између Српске и Србије", подсјетила је Цвијановићева.

Она сматра да је важно поменути и друге аспекте, а тичу се навода да нека земља када уђе у НАТО постане просперитетна, има механизме да се одупре кризама и постаје пожељна дестинација за стране инвеститоре.

"То није тачно јер примјери показују да су неке од чланица НАТО-а биле највише изложене свјетској кризи и трпјеле посљедице глобалне кризе, а многе нису дочекале да им инвеститори похрле. Друга важна димензија је и да ми не можемо финансијски да поднесемо терете које захтијева чланство у НАТО-у. Вјерујем, као и наши грађани, да би се у случају било каквог конфликта међу етничким групама овдје или удара са стране, неке интервенције, Оружане снаге БиХ распале", закључила је Цвијановићева.

Састанку су, осим Цвијановићеве, присуствовали и предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, мандатар за састав нове владе Републике Српске Радован Вишковић, министар унутрашњих послова Републике Српске Драган Лукач, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић и министар правде Српске Антон Касиповић.

Присуствовали су и замјеник предсједавајућег Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Небојша Радмановић, предсједавајућа Вијећа народа Републике Српске Нада Тешановић, као и директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Милорад Којић.

На састанку су били и предсједник ДНС-а Марко Павић, предсједник СП-а Петар Ђокић, предсједник НДП-а Драган Чавић, као и Недељко Гламочак из СДС-а и Перица Бундало из ПДП-а, предсједник Борачке организације Републике Српске Миломир Савчић, предсједник Републичке организације породица заробљених цивила и погинулих бораца Недељко Митровић и предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић.

Присуствовали су и предсједавајући Савеза организација и удружења ратних војних инвалида Републике Српске Драган Врховац, предсједник Организације старјешина Републике Српске Милован Милутиновић и предсједник Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.