Приштинске таксе односе 12 милиона КМ мјесечно

Приштинске власти су почетком новембра прошле године повећале порез за десет одсто на сву робу која долази из БиХ и Србије, а с обзиром на то да та одлука представља грубо кршење Споразума о слободној трговини земаља централне Европе (ЦЕФТА), њен опозив затражио је тада и Брисел.

Приштина, међутим, није повукла ту одлуку, већ је 21. новембра донијела нову о увођењу царина од 100 одсто на све производе из ових двију земаља.

Директорица сектора привреде у Спољнотрговинској комори БиХ Огњенка Лаловић истакла је за "Глас Српске" да је БиХ у просјеку годишње остваривала извоз на тржиште Косова у вриједности од 130 до 150 милиона КМ, док се годишњи увоз у БиХ кретао између 14 и 15 милиона КМ.

- Укупна вриједност извоза на Косово за 2018. годину износила је 142 милиона КМ, а у 2017. години 163,6  милиона КМ, што указује на то да је штета по извоз БиХ за мјесец и десет дана примјене 100 одсто такси око 22  милиона марака - рекла је Лаловићева и додала да је тржиште Косова до сада било једно од ријетких на којем је БиХ биљежила суфицит.

Она је појаснила да у складу са ЦЕФТА споразумом, да би нека потписница могла да уведе заштитне мјере, треба да буде спроведено економско истраживање којим би било доказано угрожавање домаће производње чланице која уводи те мјере, што је у овом и свим претходним случајевима изостало. Лаловићева је нагласила да су увођењем тих такси највише погођене метална, дрвна и млијечна индустрија, затим извозници лијекова, уља, брашна, сокова и воде.

- Оно што представља највећу опасност јесте да задржавањем ових такси домаћи привредници губе тржиште те на њихово мјесто улазе други партнери, а једном изгубљено тржиште тешко је вратити - рекла је Лаловићева.

Портпарол Привредне коморе РС Владимир Благојевић каже за "Глас Српске" да је у децембру прошле године забиљежен пад извоза робе на Косово за око 90 одсто у односу на новембар, када је Српска на тамошње тржиште пласирала производе вриједне око три милиона марака.

- Ако поредимо два посљедња мјесеца прошле с истим периодом 2017. године, примјетан је пад извоза за око 92 одсто, и то је директна посљедица некоректних приштинских мјера, које су довеле до тога да са нашег тржишта извоз готово у потпуности буде обустављен - рекао је Благојевић и поновио да је у овом случају изостала реакција Брисела која би аутоматски ставила ван снаге срамну одлуку приштинских власти.

Директор сарајевске мљекаре "Милкос", која је на Косово извозила млијеко и млијечне производе у вриједности око 150.000 КМ, Адин Факић каже да проблеме који су их задесили увођењем такси од 100 одсто настоје да превазиђу освајањем других тржишта.

- Ту робу која не иде више на Косово пласирамо у друге земље потписнице ЦЕФТА. И да сутра таксе буду укинуте, тешко да бисмо се вратили на тржиште Косова јер једном изгубљено мјесто на полици маркета изгубљено је заувијек - рекао је Факић.

Царинске баријере

Огњенка Лаловић истиче да се као главни недостатак ЦЕФТА 2006 споразума наводи велики број регистрованих нецаринских баријера.

- Споразум не предвиђа постојање никаквог надлежног органа који може да спроведе било који облик санкције над земљом која спроводи баријеру. Сви до сада пријављени, а ријешени проблеми у трговини земаља ЦЕФТА 2006 који спадају у област нецаринских баријера су окончани у међусобним билатералним преговорима и састанцима. За рјешење многих баријера је требало да прође много времена, што је узроковало значајне новчане губитке земаља према којима је баријера примијењена - нагласила је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.